gore

  • slika 3

Службени лист општине Алибунар

Одлука о порезу на имовину

На основу члана 6. Закона о финансирању локалне самоуправе (''Сл. гласник РС'' бр. 62/2006, 47/2011, ... 125/2014-ускл.дин.изн.) и чланова 27. и 117. Статута општине Алибунар (''Сл. лист општине Алибунар'' бр. 12/2008, 13/2009, ... 3/2015), а на предлог Општинског већа општине Алибунар, Скупштина општине Алибунар на 38. седници одржаној  20. новембра 2015. године доноси
 
О  Д  Л  У  К  У
О ПОРЕЗУ НА ИМОВИНУ
 
Члан 1.
Овом Одлуком утврђују се објекти, лица, права и обавезе од значаја за спровођење поступка настанка, утврђивања и ослобођења од обавезе плаћања пореза на имовину као прихода буџета Општине Алибунар (у даљем тексту: Општина). 
 
Предмет опорезивања
 
Члан 2.
Порез на имовину плаћа се на следећа права на непокретности:
1)     право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;
2)     право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време;
3)     право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;
4)     право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
5)     коришћење непокретности у јавнвој својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
6)     државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;
7)     државину непокретности у јавној својини, без правног основа;
8)     државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.
Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се:
1)     земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
2)     стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).
Кад на непокретности постоји неко од права, односноо коришћење или државина из става 1. тачка 2-8. овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.
 
Порески обвезник
 
Члан 3.
Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице које је на непокретности на територији Општине:
1)     ималац права из члана 2. став 1. тачке 2) - 4) ове одлуке;
2)     корисник непокретности у јавној својини из члана 2. став 1. тачка 5) ове одлуке;
3)     држалац непокретности из члана 2. став 1. тачке 6) и 7) ове одлуке;
4)     прималац лизинга из члана 2. став 1. тачка 8) ове одлуке
Када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност.
Кад удели обвезника из става 2. овог члана на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.
Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1)     физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;
2)     друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
3)     предузетник који води пословне књиге – за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.
Обвезник пореза на имовину од става 1. овог члана који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1)     правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2)     огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну делатност у општини Алибунар и који пословне књиге води у складу са прописима Републике Србије;
3)     предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 4. тачка 1) овог члана;
4)     друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 4. тачка 3) овог члана.
Статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на непокретности.
 
Пореска основица
 
Члан 4.
Основица пореза на имовину за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са законом.
Вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне стамоуправе (у даљем тексту: орган Општине).
Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке Скупштине општине о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом.
Ако Скупштина општине не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са законом, или је утврди а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију.
 
Члан 5.
Вредност непокретности из члана 4. ове одлуке утврђује се применом следећих елемената.
1)     корисна површина;
2)     просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.
Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских просторија и простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру истог објекта).
Зоне из става 1. тачка 2) овог члана представљају делове територије Општине које надлежни орган Општине одлуком може одредити одвојено за насеља према врсти насеља и изван насеља, или јединствено за насеља и изван насеља, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима Општине, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу (у даљем тексту: зоне).
Општина је дужна да на својој територији одреди најмање две зоне у складу са законом.
Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији Општине утврђује Општина актом Општинског већа, на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 01. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: текућа година).
Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета (у даљем тексту: зона у којој није било промета) одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, за те непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности.
Граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, независно од тога којој општини припадају.
Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности  у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.
Основица пореза на имовину за непокретност обвезника који не води пословне књиге у случају да Општина не одреди зоне једнака је основици пореза на имовину за текућу годину те, односно друге одговарајуће непокретности обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину.
 
Члан 6.
За сврху утвђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:
1)     грађевинско земљиште;
2)     пољопривредно земљиште;
3)     шумско земљиште;
4)     станови;
5)     куће за становање;
6)     пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;
7)     гараже и гаражна места.
Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.
Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.
 
Члан 7.
Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чине:
1)     за неизграђено земљиште – вредност земљишта;
2)     за остале непокретности – вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.
Вредност непокретности из става 2. овог члана порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 5. став 1. ове одлуке.
Изузетно од става 3. овог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:
1)     експлоатациона поља и експлоатационе објекте;
2)     објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;
3)     објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;
4)     објекте за производњу гаса;
5)     објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;
6)     објекте за третман и одлагање отпада;
7)     објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;
8)     складишне и стоваришне објекте.
Непокретности из става 4. овог члана опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.
За непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са ставом 3. овог члана.
Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из става 4. овог члана не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са ставом 3. овог члана увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Изузетно од ставова 1-7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, јесте књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
За непокретност коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година), основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ставова 1-8. и става 10. овог члана.
Обвезник из члана 3. став 1. тачка 2) ове одлуке који води пословне књиге основицу пореза на имовину за непокретности чији је држалац утврђује у складу са члановима 4-6. ове одлуке.
Припадајућим земљиштем у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом), ако такав део постоји.
 
Члан 8.
Општина је дужна да објави акт којим се утврђују просечне цене одговарајућих непокретности у зонама у складу са чланом 5. ставови 5. и 6. ове одлуке до 30. новембра сваке текуће године, на начин на који се објављују њени општи акти.
У случају из члана 5. став 8. ове одлуке општина је дужна да, до истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је, према одлуци надлежног органа Општине, утврђена као најопремљенија у смислу члана 5. став 2. ове одлуке (у даљем тексту: најопремљенија зона).
У случају из члана 5. став 8. ове одлуке обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана множе коефицијентима које утврђује Општина актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:
1)     1,00 – за непокретности у најопремљенијим зонама;
2)     0,80 – за непокретности у зонама које се у Општини граниче са најопремљенијим зонама;
3)     0,40 – за непокретности у зонама сеоских насеља;
4)     0,30 – за непокретности у зонама изван сеоских насеља и насеља градског карактера;
5)     0,60 – за остале зоне у Општини.
Општина је дужна да објави акте којима се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката.
Ако Општина до истека рока из става 4. овог члана не објави коефицијенте за непокретности у зонама, или их утврди преко максималног износа из става 4. овог члана, у случају из члана 5. став 8. ове одлуке основица пореза на имовину утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у одговарајућим зонама.
Ако Општина не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајуће непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је криговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Општина је дужна да акте из ставова 1-4. овог члана и одлуку о стопама пореза на имовину објави и на својој интернет страни.
Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне књиге, као и других података којима располаже надлежни орган Општине.
 
Члан 9.
Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да на захтев органа Општине, у року од 15 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореза на имовину.
Орган Општине не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове, за податке које прибавља од органа из става 1. овог члана за потребе утврђивања пореза на имовину.
 
Настанак пореске обавезе
 
Члан 10.
Обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
            
 Пореске стопе
 
Члан 11.
Стопе пореза на имовину износе:
1)     на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,40%,
2)     на права на земљиштукод пореског обвезника који не води пословне књиге – до 0,30%:
3)     на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на земљишту:
На пореску основицу                        
Плаћа се на име пореза
До 10.000.000 дин.
До 0,40%
Од 10.000.000 до 25.000.000 динара
Порез из подтачке (1)  + 0,6% на износ преко 10.000.000 динара
Од 25.000.000 до 50.000.000 динара
Порез из подтачке (2) + 1,0% на износ преко 25.000.000 динара
Преко 50.000.000 динара
Порез из подтачке (3) + 2,0% на износ преко 50.000.000 динара
 
Пореска ослобођења
 
Члан 12.
Порез на имовину не плаћа се на права на непокретности:
1.     у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа;
2.     дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;
3.     у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање богослужбене делатности;
4.     које су од надлежног органа проглашене културним и историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене;
5.     пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година, рачунајући од почетка привођења намени;
6.     путеве, пруге и друга добра у општој употреби у јавној својини, према прописима којима се уређује јавна својина, као и на изграђене обале за пристајање пловила (кејске зидове и слично), бродске преводнице, маневарску површину и полетно-слетне стазе на аеродромима;
7.     водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке);
8.     земљиште – за површину под објектом на који се порез плаћа, осим за земљиште под складишним или стоваришним објектом;
9.     склоништа људи и добара од ратних дејстава;
10. објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
11. објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за обављање комуналних делатности;
12. за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на имовину.
Порез на имовину на територији Општине не плаћа обвезник у случају кад укупна основица за све непокретности тог обвезника на територији Општине не прелази износ од 400.000 динара.
Одредбе става 1. тачке 2) до 11) и става 2. овог члана не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.
Трајним давањем другим лицима, у смислу става 3. овог члана, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.
Порез на имовину не плаћа обвезник – ималац права на непокретности из члана 1. ове одлуке, коју без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, ако прогнано лице и чланови његовог породичног домаћинства не остварују приходе, изузев прихода од земљишта које је предмет опорезивања.
Порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, коју од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.
У случају из члана 7. став 7. ове одлуке обвезник нема право на пореско ослобођење из става 1. тачка 8) овог члана.
 
Порески кредити
 
Члан 13.
Утврђени порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.
Ако на једној згради или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој згради или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана.
Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60m², који нису на градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 75%.
Домаћинством, у смислу ове одлуке, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.
 
Прелазне и завршне одредбе
 
Члан 14.
Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о порезу на имовину (''Службени лист општине Алибунар'', број 7/2006, 1/2011, 5/2011, 18/2013 и 27/2014-исправка).
 
Члан 15.
Ова Одлука ступа на снагу и почиње са применом осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу општине Алибунар'', осим одредбе члана 12. став 1. тачка 7), која ће се примењивати од 1. јануара 2016. године.
 
Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
ОПШТИНА АЛИБУНАР
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ
Број: 436-12/201506
Датум: 20. новембар 2015.г.
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДНИЦА СКУПШТИНЕ

Зузана Ђукић, с.р.

Штампа Ел. пошта

Baner Pecat 211x81