gore

  • slika 3

Локална самоуправа

Проблем незапослености

Млади беже од сиромаштва. Незапосленост младих у општини Алибунар је један од највећих проблема са последицом да се млади после школовања у градским центрима (Вршац, Панчево, Београд, Нови Сад) не враћају да живе у Алибунару. Потребно је дати им смернице и конкретне алате за то како да наплате свој таленат; како да своје способности упрегну у кочије личног и професионалног развоја, па тиме и запослења.

Запошљавање представља посебан проблем младима који су на горњој старосној граници (између 25 и 30 година), а немају високо образовање. Међутим, и такви постоје. И неће завршити факултет. А треба им запослење. У Алибунару постоји јасна потреба да се и тој подкатегорији незапослених младих људе помогне у проналажењу њихових талената и истицању истих, како би били интересантни за послодавце.

Млади општине Алибунар немају довољно вештина како да се истакну међу бројним грађанима који траже посао. Чак и они који имају посебне таленте који могу бити веома вредни за будуће послодавце, или их ни сами нису довољно свесни, или не умеју да довољно добро да их представе. Због тога не успевају да се запосле, и остају код родитеља, или раде као сезонски конобари у Београду. Већина младих је дугорочно незапослена, с тим да близу 4/5 младих чека на запослење дуже од годину дана.

У генерално неповољној друштвеној клими, млади су често на ивици сиромаштва, неинформисани и без јасне стратегије свог личног развоја. Они не препознају своју улогу у друштву, јер не постоји системска брига за њих, која између осталог подразумева подршку у личном развоју, препознавању својих квалитета и талената и коришћење својих талената у продуктивне сврхе.

Незапосленим младима из општине Алибунар неопходно је дати адекватне информације и пренети вештине за то како да:

  1. се залепе за послодавца, и истакну се међу свим осталим кандидатима на интервјуу за посао,
  2. прво схвате и дефинишу, а онда и представе другима своје таленте и посебне способности,
  3. задрже свој посао, развијајући се професионално и напредујући у складу са својим талентима и жељама.

Национална стратегија за младе истиче нарочито неповољну слику о статусу младих на тржишту рада, коју  даје стопа запослености која је далеко нижа од просека за радно активно становништво. Наиме, у 2006. години стопа запослености младих (од 15 до 29 година) износила је свега 30,1%, при чему је нарочито била ниска стопа запослености младих жена (23,4%). Стопа запослености радно способног становништва у Републици Србији износила је 49,9%. Овакве тенденције прати и забрињавајуће висока стопа незапослености младих која је у 2006. години износила 39,2%, док је истовремено 44,4% младих, радно способних жена било незапослено. С обзиром на неусклађеност образовног система са потребама тржишта рада, младима је веома тешко да нађу посао без обзира на достигнути ниво образовања. Веома је висок прилив младих на тржиште рада који први пут траже запослење, што у основи доприноси расту националне стопе незапослености.

Запошљавање и самозапошљавање младих може да утиче не само на повећање запослености него и на социјалну карту општине, и донесе уштеду у новчаним издавањима за социјално угрожене а радно способне младе.

Послодавце такође треба упознати са могућностима сарадње са најталентованијим младим људима који су носиоци друштвеног и економског просперитета Општине и државе укупно. 

Штампа Ел. пошта

Baner Pecat 211x81