• slika 3

Измене и допуне Програма привременог коришћења грађевинског земљишта

На основу члана 5. Одлуке о постављању привремених објеката на јавној површини (''Сл.лист општине Алибунар'', број 19/2009), члана 46. Закона о локалној самоуправи (''Сл.гласник РС'', број 129/2007), члана 58. став 1. алинеја 1. Статута општине Алибунар (''Сл.лист општине Алибунар'', број 12/2008 и 13/2009), Општинско веће општине Алибунар на 29. седници одржаној дана 26. августа 2010. године доноси

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОГРАМА
ПРИВРЕМЕНОГ КОРИШЋЕЊА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Члан 1.

У Програму привременог коришћења грађевинског земљишта (''Сл.лист општине Алибунар'', број 4/01, 6/01, 8/04, 8/05, 2/10 и 7/10), члан 11. се допуњује за насељена места Алибунар и Владимировац.

Члан 2.

За насељено место Алибунар. Локациј ана јавној површини ознаке ''Пошта'', у Улици братства и јединства на којој се налази постојећи објекат површине 6 m², повећава се за 7,5 m², односно до укупне површине под објектом највише до 13,5 m². Дозвољава се проширење објекта у делу јавне површине између постојећег објекта и постојећег паркиралишта, у свему према графичком прилогу бр. 1. Постојећи објекат и дозвољено проширење објекта треба користити као јединствен пословни простор, са наменом за потребе обављања услужне делатности (продаја штампе и цигарета, мењачница, продаја хране и пића у амбалажи).

Члан 3.

За насељено место Владимировац, иза утврђених локација се додаје нова локација за постављање привремених објеката, ознаке ''Центар 2'', намене за обављање услужних делатности. На предметној локацији се налази постојећи објекат који се користио као чекаоница,к у површини од приближно 38 m². Дозвољава се промена намене постојећег објекта за потребе обављања услужних делатности и проширење локације иза постојећег објекта за површину до максимално 32 m², што чини укупну површину одређене локације до максимално 70 m², а све према графичком прилогу бр. 2.

Члан 4.

Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу општине Алибунар''.

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
ОПШТИНА АЛИБУНАР
ОПШТИНСКО ВЕЋЕ
Број: 350-48/10-04
Датум: 26. август 2010. године
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДНИК
ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Данијел Кишмартон, с.р.

Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Алибунар за 2009 годину

На основу Закона о пољопривредном земљишту („Сл. гласник РС“ број 62/2006, 65/2008 и 41/2009), члана 14. став 4. и члана 15. тачка 21. Статута општине Алибунар („Сл. лист општине Алибунар“ број 12/2008 и 13/2009), а уз сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, број 320-11-1350/2010-15 од 24. маја 2010. године, Скупштина општине Алибунар на Двадесетој седници одржаној дана 14. јуна 2010. године доноси

П Р О Г Р А М
ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА
ОПШТИНЕ АЛИБУНАР ЗА 2010. ГОДИНУ

Овим Програмом даје се преглед површина пољопривредног земљишта по катастарским општинама, класама и културама, анализа стања заштите и уређења пољопривредног земљишта, програм радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта и План коришћења пољопривредног земљишта у својини Републике Србије

I ОПШТИ ДЕО

Анализа стања уређености

Територија општине Алибунар има 601 km2, односно 60.178 hа (пољопривредно и грађевинско земљиште). Пољопривредно земљиште обухвата 54.699 hа, од чега 46.493 hа је обрадиво пољопривредно земљиште.

Територија општине Алибунар – пољопривредно земљиште обухваћено је премером до 1914. године и то: к.о. Алибунар, к.о. Владимировац, к.о. Банатски Карловац, к.о. Николинци, к.о. Селеуш, к.о. Нови Козјак, к.о. Добрица и к.о. Јаношик. Премер к.о. Иланџа је из 1936. године, а к.о. Локве из 1975. године.

Што се тиче укрупњавања и уређивања пољопривредног земљишта у к.о. Локве извршена је комасација пољопривредног земљишта са новим премером на површини од 5.947 hа. Пре комасације просечна уситњеност пољопривредног земљишта у овој к.о. била је од 0,47 ха по парцели, а после извршене комасације просечна површина парцеле је од 1,19 hа.

Пољопривредног земљиштa у државној својини на територији општине Алибунар има 14.903,2393 hа од чега обрадивог 6.307,1744 hа.

На доњој тераси општине Алибунар (рит) које обухвата 28.450 hа постоји каналска мрежа за одводњавање и наводњавање.

На територији општине постоје и системи за наводњавање који покривају површину од 2.675 hа.

Земљиште општине Алибунар се одликује присуством великог броја типова земљишта условљених пре свега великом разликом у надморској висини (од 75-150m нв). На вишим теренима доминира чернозем, а на преосталом делу површине који се налази на нижем терену доминирају земљишта неповољнијих физичко-хемијских особина.

У подножју падине (греде), дуж пута Добрица – Николинци заступљена су заслањена земљишта чија је производна способност лимитирана.

Под дренажом на територији општине Алибунар има 2.675 hа.

Програм у PDF формату

Решење о разрешењу Октавијана Брошћанца функције начелника Општинске управе општине Алибунар

На основу члана 46. став 1. алинеја 7. Закона о локалној самоуправи (''Службени гласник РС'', број 129/2007) и члана 58. став 1. алинеја 7. Статута општине Алибунар (''Службени лист општине Алибунар'', број 12/2008 и 13/2009), Општинско веће на Двадесетшестој седници од 19. маја 2010. године доноси следеће

Р Е Ш Е Њ Е

I

РАЗРЕШАВА СЕ Октавијан Брошћанц, дипломирани правник из Алибунара, функције начелника Општинске управе због престанка радног односа по сили закона.

II

До избора начелника Општинске управе општине Алибунар на основу јавног конкурса послове начелника Општинске управе обављаће Јон Скумпија, дипломирани правник из Вршца, секретар Секретаријата за општу управу и имовинскоправне послове у Општинској управи општине Алибунар.

III

Ово Решење ступа на снагу даном доношења.

IV

Решење објавити у Службеном листу општине Алибунар.

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
Општина Алибунар
ОПШТИНСКО ВЕЋЕ
Број: 112-7/10-04
Датум: 19. мај 2010. године
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ
ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Данијел Кишмартон, с.р.

II 01. Општи опис

II 01.01. Географске карактеристике Србије

Укупна површина Републике Србије покрива 77508 км². Налази се у југоисточном делу Европе и карактерише је централна позиција у региону, што представља предност. Граничи се са три земље чланице ЕУ, са Мађарском, Румунијом и Бугарском и са земљама западног Балкана: Хрватском, Босном и Херцеговином, Црном Гором, Албанијом и Македонијом. Северним делом Србије доминира река Дунав, што Србији омогућава приступ унутрашњости Европе и Црном мору (Мапа II 01.).

Географија Србије је разнолика, од богате и плодне равнице Војводине на северу до планинских и брдских области југоисточне Србије. На основу разноликости рељефа, у Србији разликујемо три главне географске области: равничарска област Војводине, планинска и брдска југоисточна област и централна област са речним долинама и брдовитим земљиштем.

Географску област Војводине карактерише веома плодно пољопривредно земљиште, због чега сектор пољопривреде и прехрамбене индустрије заузима централну позицију у економији ове области. Због близине и утицаја Београда, Централна Србија је најразноликија и веома густо насељена област, што привреду и услуге ове области чини главним компонентама привреде. Југоисточна географска област Србије је највећа област, већим делом је планинска са мало обрадивих површина. Најизолованија је, али са обиљем земљишта под шумама и природним богатствима.

Клима, са четири изражена годишња доба, је умерено континентална, са изузетком планинских области где су климатски услови оштрији. Овакви климатски услови заједно са геофизичким особинама земље, су пресудни фактори за пољопривредни и туристички потенцијал као и за развој мултифункционалне локалне економије у руралним областима земље.

Мапа II 01. Мапа Републике Србије

 

II 01.02. Становништво и административне структуре

Број становника у Србији износи 7,5 милиона, а просечна густина насељености износи 97 становника по км², што је испод вредности густине насељености ЕУ-25 (115,6 становника по км²). Упркос оштрим променама и конфликтима током 90-их година прошлог века, укупан број становника је остао прилично стабилан, са мањим опадањем од око 1% током периода између 1991. и 2002. године.

У погледу саме административне поделе Србије, она се састоји од две аутономне покрајине, Војводине и Косова и Метохије, и Централне Србије (која нема извршну власт). Република Србија (без Косова и Метохије и града Београда) је подељена на 24 области (округа), који функционишу као децентрализоване службе централне власти (Н. Богданов, 2006), иако су њихови административни капацитети и надлежности прилично ограничени. Сваки округ се састоји од неколико општина.

II 01.03. Ситуација на макроекономском плану

Од 1990. године, Република Србија је прошла кроз период оштрих конфликата и промена које су утицале на њену привреду и друштво. Као последица прекида привредних активности и оштећења великог дела друштвено-економске инфраструктуре земље, вредност БДП је драматично пао, за више од 60% током 90-их година. Од 2001. године Србија је започела са спровођењем снажног реформског програма у циљу брзог преласка на тржишну економију и интеграције са регионалним, европским и светским тржиштем.

Приближавање Србије ЕУ је започето 1999. године, када је ЕУ предложила нови Процес стабилизације и придруживања (ПСП) за пет земаља југоисточне Европе, који су такође подржале и интересне стране.

Због пропадања и прекида економских активности током 90-их година и стабилизационог програма, стопа незапослености је достигла висок ниво и још увек је висока (20,8% у 2007. години) у поређењу са 9,0% у ЕУ-25. Стопа незапослености је виша код жена. Према статистичким подацима пописа становништва (2002), стопа незапослености жена износи 24,2%, у односу на стопу незапослености мушкараца - 20,6%.

II 01.04. Главне карактеристике руралних области

Руралне области у Србији су дефинисане као простор чија је главна физичка и географска карактеристика углавном коришћење земљишта у циљу пољопривредне и шумарске производње. Према овој дефиницији, у просеку 70% територије Србије се може класификовати као рурална са бројем становника који износи 43% укупне популације

За потребе Стратешког плана руралног развоја, а и како би се омогућило поређење са статистичким подацима ЕУ, руралне области у Србији су дефинисане према критеријумима ОЕЦД-а, као оне општине које имају густину насељености испод 150 становника по км². Према овој дефиницији 130 општина од укупно 165 се карактеришу као руралне (Мапа I 2.), са 3.904 насеља.

 

Мапа II 2. Руралне области у Србији по ОЕСР дефиницији (густина насељености <150 становника)

alt

По дефиницији ОЕЦД, руралне области у Србији покривају 85% територије земље са више од половине од укупног броја становника (55%) и густином насељености 63 становника по км2. У руралним областима концентрисан је и највећи део природних богатстава (пољопривредног земљишта, шума, вода) са богатим екосистемима и биолошком разноврсношћу, као и значајни људски ресурси, привредне делатности и важно културно наслеђе.

II 01.04.01. Главне карактеристике и трендови у руралним областима

Демографске трендове у руралним областима у Србији, до почетка 90-их година прошлог века, карактерисала је емиграција као резултат аграрног егзодуса проузрокованог процесом модернизације у пољопривреди и трендом урбанизације. Током 90-их година прошлог века, а због оштрих конфликата и ратова, миграције становништва у руралним областима су биле веома разнолике. Настављен је губитак становништва у руралним областима, већином у планинским, али је дошло и до супротних кретања становништва - у руралне области, углавном од стране избеглица, али и старијег градског становништва, које се преселило у руралне области због обезбеђивања средстава за живот након пропасти државних и других предузећа. Током периода од 1991. до 2002. године број становника у руралним областима у Србији се смањио за 3,6% у односу на 1% смањења у укупном броју становника у Србији.

Сектор пољопривреде и даље има висок удео у запослености у руралним областима. Око 1/3 активног становништва у руралним областима је запослено у пољопривреди, док терцијални и секундарни сектор имају приближно исто учешће у запослености. Учешће пољопривреде у запослености је међу највишим у ЕУ и одражава низак ниво диверсификације привредних делатности у руралним областима Србије као и недостатак могућности запошљавања.

Пољопривреда остаје преовлађујућа делатност у већини руралних области, које карактеришу мања газдинства, ниска стопа продуктивности и ниски приходи газдинстава. Велики број газдинстава су газдинства која производе за сопствене потребе са веома ниским тржишним вишковима. Међутим, број газдинстава која производе за тржиште се повећава.

Стопа незапослености забележена у руралним областима је такође висока (21%). Узимајући у обзир и преовлађујући број мањих газдинстава и високе стопе учешћа радне снаге у пољопривреди, мали број запослених (прикривена незапосленост) изгледа да представља још један структурални проблем српске пољопривреде и руралне економије.

Капацитет пољопривредно-прехрамбеног сектора (гране индустрије које се баве производњом производних средстава, прерадом и пласирањем робе на тржиште, као што су производња ђубрива, пестицида и механизације као и прехрамбена индустрија) је снажно опадао током деведесетих година. Већи део преосталих индустријских капацитета, углавном у гранама индустрије које производе производна средства за пољопривреду, се мало користи и неопходно га је модернизовати и технички побољшати.

Инфраструктура у руралним областима, како економска (путеви, водоснабдевање, комуникације) тако и друштвена (школе, здравствене услуге) је слаба и неразвијена и негативно утиче на конкурентност и друштвену структуру руралних области.

БДП по становнику у руралним областима износи 74% од националног просека и прилично је испод БДП по становнику у урбаним областима.

У погледу животне средине, руралне области Србије поседују богатство екосистема и биолошке разноврсности, које су означене као заштићене области (национални паркови, заштићене области). Еколошки притисак од пољопривреде није веома висок због слабог коришћења инпута до сада. Међутим, промене у интензитету и структури пољопривредне производње би могли убрзано погоршати ситуацију.

II 01.04.02. Разлике између руралних области у Србији и ЕУ

Руралне области у Србији заостају у развоју, али и поседују битан развојни потенцијал.

 
Руралне области ЕУ-25
Србија
1. Основне карактеристике
Друштвено-економска структура
17% укупног становништва ЕУ живи у превасходно руралним областима
13% становништва је запослено у примарном сектору
Око 55% становништва у Србији живи у руралним областима
Око 33% запослених ради у примарном сектору
Стање у пољопривреди
Висока стопа продуктивности
Добро опремљена газдинства просечне величине од 20ха
Подршка пољопривреди од 60-их година прошлог века
Ниска стопа продуктивности, мала газдинства (3,5 ха), слабо опремљена са ниском стопом коришћења инпута
Слаба и неизвесна подршка власти
Инфраструктура руралних области
Добро развијена
Лоша инфраструктура (економска и социјална)
Економска структура
Разноврсне привредне делатности
Створени нови рурални послови
Слабо диверсификоване привредне делатности
Недовољно развијено рурално предузетништво,
Низак ниво социјалних услуга
2. Развојни потенцијал
Људски ресурси
Степен локалних ресурса висок
Степен локалних капацитета, образовања и иницијативе је низак
Образовање, професионална обука
Од почетка 70-их година подржавани из ЗПП (CAP)
Добро развијене саветодавне услуге
Фокусирано на техничке способности пољопривредника
Недостатк материјала за тренинге у менаџменту и маркетингу
Од недавно нова форма едукације (специфичне теме)
Удружења, сарадње
Формирање партнерстава
Мрежа пројеката
Нема партнерстава, само индивидуални пројекти
Мали напредак у формирању група произвођача и удруживању
Локална заједница
Развијене профитне организације и Локалне акционе групе
Иновативни и ефикасни локални предузетници и локалне власти
Мали утицај и надлежности локалне заједнице и неформалних група
Неефикасан процес доношења одлука (одозго на доле), слаб капацитет предузетништва
3. Програми и финансијска подршка
Фондови, извори финансирања
Структурални фондови и LEADER I, II, LEADER+
Национални програми
Донације, пилот пројекти
Мали износи новца из буџета заједнице (општине) (углавном за инфраструктуру заједнице)
Актери
Владине институције
Наука /истраживање
Снажан невладин сектор
Локалне акционе групе
У МПШВ је од 2005. године формирано одељење за рурални развој
Невладине организације (мали утицај и мало средстава)
Локални предузетници и локалне власти (само у оним заједницама које имају иновативне локалне власти)
4. Приоритети у развоју
Главни циљеви руралног развоја
Конкурентност пољопривреде
Заштита животне средине путем реформе пољопривредних мера
Мултифункционалност
Продуктивност у порасту
Трговина, прерада, мала и средња предузећа
Средњорочни циљ
Диверсификација привредних делатности
Развој инфраструктуре
Јачање институција и организација свих актера
Саставни делови стратегија и њихови појединачни чиниоци
Фокус на одрживости локалне заједнице, путем мобилизације локалних потенцијала
Развој локалног сектора услуга, приватно-јавних партерстава и мреже
Фокус на МСП и сеоском туризму
Мало средстава и финансијске подршке
Ниска стопа запослености и могућности за нове пословне прилике
Локални актери без иницијативе

Табела Извор: Европска Комисија (2006): “Студија о стању пољопривреде у пет земаља подносилаца захтева за приступање ЕУ. Извештај о земљи - Србија и Црна Гора. Део А: Србија ” ДГ Пољопривреда, Мај 2006.

II 01.04.03. Диверзитет руралних области

Руралне области у Србији су веома разнолике у економском, социјалном и демографском смислу као последица разлика у њиховим геоморфолошким карактеристикама (планинске, брдовите и равничарске области), променама у броју становника, економске структуре, инфраструктуре, природних услова, приступа путевима итд. Како би се идентификовале сличности и разлике између руралних области у Србији, као и њихове предности и слабости, у оквиру пројекта финансираног од стране ЕУ, а путем кластер анализе развијена је једна типологија руралних области. (Детаљан опис свих наведених типова руралних области видети у документу Национални стратешки план руралног развоја 2008 – 2013, нацрт).

Тип 1: Високо продуктивна пољопривреда и интегрисана економија - ова група руралних општина обухвата општине у Војводини и северне делове Централне Србије до река Саве и Дунава.

Тип 2: Мале урбане економије са интензивном пољопривредом – овај кластер регион географски обухвата општине у руралним областима које се налазе дуж долина река и главних магистралних путева у Централној Србији (који крећу од Београда ка границама са Црном Гором, Босном и Херцеговином и БЈР Македонијом).

Тип 3: Економије оријентисане ка природним ресурсима, углавном планинске области – овај кластер регион обухвата општине у планинским руралним областима југоисточног дела Србије.

Тип 4: Велики туристички капацитети и лоше пољопривредне структуре - кластер општина у руралној области лоцираних у западном делу Србије са великим туристичким капацитетима (индекс хотелских лежајева/1000 особа у овом кластеру општина је три пута већи од националног просека). Међутим, пољопривредне структуре су најслабије у поређењу са свим горе описаним типовима руралних области.

III 01. Регионална димензија Руралног развоја

На основу студије коју је 2006. спровео тим за израду Нацрта Стратегије руралног развоја Србије 2008 – 2013, 130 руралних општина у Србији је класификовано у одговарајуће хомогене типове руралних области. Четири главна типа руралних области, за које се сматра да су довољно хомогене да представљају специфичности и особености одређеног типа “руралне области”, су следећи:

Регион 1 – Високо продуктивна пољопривреда и интегрисана привреда – овај регион има повољне земљишне и климатске услове и прилично одговарајућу структуру пољопривредне производње којом доминирају делатности са интензивнијим коришћењем капитала у односу на друге руралне области Србије. У поређењу са осталим деловима Србије, овај регион поседује адекватно развијен људски потенцијал, изражено предузетништво, довољно диверсификован сектор индустрије и добро развијену физичку и економску инфраструктуру. Као последица тога, овај регион има повољније друштвено-економске показатеље укупног економског развоја и интегрисанију и напредну привреду.

Регион 2 – Сектори привреде типични за мања урбана подручја са пољопривредом у којој се интензивно користи радна снага – овај регион обухвата околину урбаних центара и већих градова и њихову околину. Општа економска структура и стопа продуктивности одређених сектора су повољнији у овом региону у поређењу са другим деловима централне Србије. Узимајући у обзир близину овог региона тржишту са великим бројем потрошача, структура пољопривредне производње у овом региону је усмерена ка интензивној пољопривредној производњи воћа, поврћа и производа животињског порекла.

Регион 3 – Привредне гране усмерене ка коришћењу природних ресурса, углавном планинске области – према својим географским карактеристикама овај регион је веома хетероген. Његова економска структура се заснива на експлоатацији богатих природних ресурса – рударству и пољопривреди. Неповољни демографски трендови су посебна карактеристика ове области. Овај регион обухвата територију Србије која има највишу стопу руралног сиромаштва и укупне незапослености.

Регион 4 – Велики туристички капацитети и лоше пољопривредне структуре – овај регион представља онај део Србије који има највећи туристички потенцијал и највећу стопу учешћа терцијарног сектора у економској структури. Структура пољопривреде је прилично неразвијена и углавном је заснована на коришћењу природних ресурса сточне хране.

Мапа III 01.01. Територија Србије према идентификованим типовима руралних области

alt

Општина Алибунар, према овој типологији, припада Региону 1- Високо продуктивна пољопривреда и интегрисана привреда. 

IV 01. Опште карактеристике општине Алибунар

IV 01.01. Географске карактеристике општине Алибунар

Општина Алибунар заузима југоисточни део Војводине. Налази се у јужном и  југоисточном делу Баната. Географски положај одређен је координатама:

  • 20º45´ - 21º10´ источне географске дужине,
  • 39º50´ - 40º15´ северне географске ширине.

Основна карактеристика је њен периферни положај у односу на територију Војводине. Простор чине значајни природни елементи као што су: Алибунарско-Вршачка раван, Иланџански рит, СЗ Делиблатске Пешчаре и деоница канала ДТД.

Територија општине Алибунар  обухвата површину од 602 км². Неправилног је облика и издужена је од СЗ ка ЈИ. Дужа оса има дужину од 30км, а краћа 20км. Највиша тачка достиже 168м надморске висине. Представља тзв. Горњи терен са нешто израженијом конфигурацијом у виду благих таласа, греда и депресија које се пружају правцем С-Ј, док је најнижа тачка на 76м.н.в., на тзв. Доњем терену који је некада представљао велику водену површину, а данас терен богат флором и фауном.

На територији општине Алибунар формирано је десет насеља од којих је Алибунар средиште општине. Сам географски положај диктирао је и формирање насеља која због тога одступају од класичног Панонског типа. У њима живи становништво хетерогеног етничког састава.

151px-serbia_alibunar.pngTuristickaMapaAlibunarm.jpg

Туристички положај

mapalibunarsmcir(2).png

Међународним путем Е-94, као и пругом међународног карактера  на релацији Београд - Алибунар - Вршац - Темишвар, омогућена је добра комуникација између наше земље и суседне Румуније, што подразумева могућност промета домаћих и страних туриста.

Као део међународног пута, општина Алибунар је повезана са Београдом 56км, Панчевом 35км, и Вршцем 33км. Пут је детаљно реконструисан 2007. године и у одличном је стању.

Овакав  положај и близина аередрома (60км), Дунава (40км) и градских центара даје могућност различите понуде, као што су рекреативни, излетнички и wellness туризам на локалитету Девојачки бунар, као и ловни и риболовни туризам на целокупној територији општине. Оваква понуда  пружа могућност повратка природи и одмору, ван загађених и бучних градских центара.

IV 01.02. Становништво и административна структурa

Општина Алибунар се састоји од 10 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 22.954 становника.

Насеља у општини Алибунар

  • Алибунар
  • Банатски Карловац
  • Владимировац
  • Добрица
  • Иланџа
  • Јаношик (слов. Janošík)
  • Локве
  • Николинци (румунски: Nicolinţ)
  • Нови Козјак
  • Селеуш (румунски: Seleuş)

и викенд насеље

  • Девојачки Бунар

Алибунар, Банатски Карловац, Владимировац, Добрица, Иланџа и Нови Козјак имају већинско српско становништво, Јаношик има већинско словачко, Локве и Николинци имају румунско, а Селеуш има релативну румунску већину.

Етнички састав према попису из 2002. године
Срби
2.052
59,80%
Румуни
960
27,98%
Роми
87
2,53%
Мађари
61
1,77%
Словаци
46
1,34%
Македонци
43
1,25%
Југословени
42
1,22%
Црногорци
11
0,32%
Хрвати
11
0,32%
Муслимани
11
0,32%
Немци
7
0,20%
Албанци
3
0,08%
Словенци
2
0,05%
Бугари
2
0,05%
непознато
11
0,32%

IV 01.03. Главне карактеристике Алибунара као руралне области

Општина Алибунар по својим карактеристикама спада у групу неразвијених, ретко насељених, разуђених и национално хетерогених Општина. Према критеријумима ОЕСР, спада у општине које имају густину насељености испод 150 становника по км², тј. у руралне општине. Наиме, густина насељености општине Алибунар, према последњим подацима, износи 21.608 становника / 602 км2 = 36 становника по км².

IV 01.04.01. Главне карактеристике и трендови у Алибунару

Демографски трендови: Број становника општине Алибунар је у сталном опадању, тако да је број становника према попису из 2002. године (22.954 становника) мањи за око 14% у односу на број становника регистрованих 1991. године (26.550 становника), а према статистици чак 22% мање него према попису из 1981. године. Последња процена Републичког завода за статистику је да је у 2007. години број становника 21.608.

Механички прилив становништва остварен је доласком избеглих и прогнаних лица у периоду од 1991. до 1995. године, када је регистровано 1.100 лица, док је у том статусу у 2004. години регистровано 400 избеглих и 100 расељених лица. Изградњом станова у насељу Селеуш (из општинског буџета) и станова у Владимировцу и Банатском Карловцу кроз самоизградњу (материјал за изградњу добијен од UNHCR-а) 80 породица је трајно интегрисано у локалну заједницу.

Према подацима из пописне документације, веома мали број лица, са местом боравка на територији општине Алибунар, се налази на привременом раду (боравку) у иностранству, што је један од ресурса у другим неразвијеним срединама.

Табела IV 1.1. Опадање броја становника у периоду 1991-2002, по насељима у општини

Насеља
1991
2002
- %
Алибунар
3740
3431
- 8,3%
Банатски Карловац
6291
5820
- 7.5%
Владимировац
4539
4111
- 9,5%
Добрица
1622
1344
- 17,2%
Иланџа
2034
1727
- 15,1%
Јаношик
1222
1171
- 4.2%
Локве
2973
2002
- 32,7%
Николинци
1630
1240
- 24,0%
Нови Козјак
998
768
- 23.9%
Селеуш
1501
1340
- 10.8
 (извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2006.)

Изузетно негативна стопа природног прираштаја, уз дугогодишњи тренд одлива млађег становништва ка околним градовима, довела је до драстичног смањења сеоског становништва, тако да у неким селима (Добрица, Нови Козјак) по последњем попису има за половину мање становника у односу на 1981. годину. Укупно, становништво у општини Алибунар смањило се за око 35% за последње две деценије.

Природни прираштај на територији општине Алибунар је негативан и износи -206 (родило се 207 новорођенчади, а умрло 413 лица), док је наталитет у складу са подацима такође веома низак. Први позитивни помаци су забележени у 2004. години када је рођено највише деце у односу на претходни десетогодишњи период.

У укупном уделу становништва деца и омладина су заступљени са са око 26 % становништва, али због лоших економских услова и непрестаног исељавања радно способних лица, у општини је повећан број старих, тако да он тренутно износи око 1/3 укупног броја становништва. Одраслих лица (радно способних) има око 46%.

Табела IV 1.2. Старосна структура и број деце

Подаци/попис 2002
Број деце предшколског узраста 1563
Удео деце предшколског узраста % 6,96%
Број деце школског узраста 2170
Удео деце школског узраста % 9,66%
Радни контигент (15 – 64) 14 367
Удео старијих од 65 и више година % 19,35
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2006.)

Табела IV 1.3.Старосна структура према полној структури

Старост/пол
0-14г.
15-24г.
25-49г.
50-64г.
65-79.г.
80-94г.
95-
Мушко
1899
1405
3923
2116
1611
202
4
Женско
1839
1318
3611
2288
2270
347
7
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2006.)

Удео сектора пољопривреде у запослености: У општини Алибунар пољопривреда је основна привредна грана. Структуру привреде чини пољопривреда 70%, а остатак индустрија, предузетништво и остало. Индивидуалним пољопривредним произвођачима једини је извор прихода пољопривреда, а има их око 5.200.

Поништењем приватизације која је у општини Алибунар спроведена већински од стране система „Агрожив“ (његових зависних предузећа и физичких лица), ионако руиниран дугогодишњим изостанком улагања у основна средства, систем некадашњих ПД-ова сада је у потпуности уништен.

Тренутно фирма послује као „Агрожив у реконструкцији“, а повериоци врло лако могу да одведу фирму у стечај и да се промени власничка структура.У државном делу тренутно приватници раде засаде, уз одобрење Министарства пољопривреде, тако да земљиште није запуштено ове године.

Од свих приватизованих бивших ПД-ова најбоље послује АД Николинци.

Табела IV 1.4. Запослени по секторима делатности

Укупно
2.630
Пољопривреда, шумарство и водопривреда
687
Вађења руда и камена
125
Прерађивачка индустрија
686
Производња ел. енергије, гаса и воде
79
Грађевинарство
36
Трговина на велико и мало, оправка
162
Хотели и ресторани
14
Саобраћај, складиштење и везе
80
Финансијско посредовање
25
Послови с некретнинама, изнајмљивање
10
Државна управа и социјално осигурање
168
Образовање
373
Здравствени и социјални рад
185
Друге комуналне, друштвене и личне услуге
3
(извор: Републички завод за статистику, ОпштинеуСрбији, 2006.)

Табела IV 1.5. Становништво према активности, по попису 2002.

Подаци/попис
2002
Активно: обавља занимање
8.132
Активно: не обавља занимање
6.541
Радни контигент
14.673
Лица с личним приходом
4.124
Издржавано становништво
8.463
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)

Табела IV 1.6. Запослени, 2007. годишњи просек

Запослени
Запослени у привредним друштвима, установама, задругама и организацијама
Предузетници, лица која самостално обављају делатност и запослени код њих
Број запослених на 1000 становника
укупно
од тога жене %
укупно
запослени у пд, установама...
3.129
40,4
2.630
499
145
122
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)

Табела IV 1.7. Незапослена лица, Стање 31.12.2007.

Укупно
Први пут траже запослење
Без квалификација
Жене
На 1000 становника
свега
%
свега
%
свега
%
2.992
1.732
57,9
1.523
50,9
1.599
53,4
138
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)

Капацитет пољопривредно-прехрамбеног сектора повезаног са пољопривредом (гране индустрије које се баве производњом производних средстава, прерадом и пласирањем робе на тржиште, као што су производња ђубрива, пестицида и механизације као и прехрамбена индустрија):  

Овај сектор је у односу на потенцијале примарне производње скромно развијен и обухвата следеће:

  • Месо: АД Банат индустрија меса и конзерви
  • Млеко: млекара мањег капацитета у Локвама
  • Житарице: млинови Банатски Карловац, Алибунар и Владимировац, Соја - Локве
  • Тестенина: погон мањег капацитета у Локвама
  • Хлеб и пецива: већи број пекара у Банатском Карловцу и Алибунару, погони бисквита у Селеушу и Локвама
  • Сточна храна: производња луцеркине смеше: Банатски Карловац

Инфраструктура у општини Алибунар

Путеви: у 2007. години, Општина је имала 82 км савремених путева, од чега 24 км магистралног коловоза, 48 км регионалног и 10 км локалног коловоза.

Јавни водовод и канализација: према подацима из 2007. године, на водоводну мрежу прикључено је 10.924 домаћинстава, а са канализационом мрежом најбоље стање је у Банатском Карловцу и Алибунару (преко 95% домаћинстава), док се у Јаношику ситуација поправила у протеклој години.

Ипак, потребна је реконструкција водоводне мреже у свим насељима. Водоводне мреже су негде старе преко 30-40 година, и сачињене од азбестних цеви, малих пречника. У летњим данима, због заливања башти, водоснадбевање је лоше, па је потребно изградити више бунара. Банатски Карловац има водоторањ и Агрокоп-фарма у Владимировцу има водоторањ за своје потребе.

Комуникација:Укупно 11 пошта опслуживало је у 2007. потребе становништва за телефонском комуникацијом и пошиљкама. Број телефонских претплатника је 8.168 и сва насиља имају телефонску комуникацију. Целокупна територије општине Алибунар квалитетно је покривена сигналом мобилне телефоније сва три оператера. Сва насeља су покривена wireless Интернетом велике брзине. Постоји и могућност повезивања Месних канцеларија.

Телеком је омогућио АДСЛ Интернет приступ, прво у највећим насељеним местима, а затим ће то обезбедити и у осталим. У Банатском Карловцу, Владимировцу и Алибунару функционише и Кабловски дистрибутивни систем, кроз који је за сада пуштен само аналогни ТВ сигнал, али су обезбеђена средства за пуштање и Интернет сигнала. Након довођења квалитетног линка до насеља, Интернет сигнал биће пуштен и кроз КДС.

Стамбена изградња: На 1.000 становника општине Алибунар, до 2007. године изграђено је 0,6 станова. У приватној својини има 12 завршених (што је и укупан број завршених станова) и 17 незавршених станова, док је укупан број незавршених станова 30.

Школство и образовање:На територији општине Алибунар постоји 11 основних школа са 2.041 учеником и једна средња (економска) школа, са 666 ученика. Укупан број одељења 2007. године у основним школама био је 127, а средња школа имала је 21 одељење. За децу предшколског узраста постоји предшколска установа “Полетарац”. Општина нема ниједну специјалну школу, ни школу за одрасле.

Студенти из општине Алибунар похађају студије (више и високе) у Београду, Новом Саду, Вршцу и Панчеву.

Табела IV 1.8. Становништво старо 15 и више година, према полу и школској спреми, по попису 2002.

Пол
Укупно
Без школске спреме
1-3 разреда ОШ
4-7 разреда ОШ
Основно
Средње
Више
Високо
Непознато
Сви
19.210
1.237
616
4.268
5.623
6.035
577
642
392
Женски
9.900
932
412
2.411
2.854
2.625
291
188
187
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)
 
Здравствене услуге: према подацима Института за јавно здравље, на једног лекара у Општини има 745 становника. Укупан број лекара који помажу грађанима Алибунара је 29, 7 специјалиста, 7 стоматолога и 5 фармацеута. Здравствени центар има и једног правника, 1 биохемичара и 70 медицинских сестара.

У сваком насељеном месту општине ради здравствена амбуланта. У Алибунару постоји служба хитне помоћи и ноћна дежурна служба, која ради од 20ч до 6ч, па је грађанима доступна помоћ 24ч.

Социјална заштита: У току 2005. године, укупан број грађана који су се обратили ЦСР, ради пружања различитих облика социјалне заштите, повећан је у односу на предходну 2004. годину за око 22%.

Повећање се односи на облике и мере социјалне заштите, нарочито остварених права на ТПН и материјално обезбеђење породице (МОП), као и породични смештај деце, једнократне помоћи и саветодавног рада са члановима дисфункционалних породица.

Највећи проценат повећања пружених облика заштите у односу на предходне године, односи се на материјалну помоћ грађанима, који су се нашли у тешкој материјалној ситуацији (МОП и једнократне помоћи). Када је у питању једнократна помоћ, просечно по једном кориснику (породици) једнократна помоћ износила је 4.262,00 динара. Број корисника ДПН-а је повећан за око 25%, у односу на претходну годину.

На другом месту је збрињавање деце и младих без родитељског старања, помоћ у решавању правно-породичних проблема и смештај у установе социјалне заштите и посредовање код других органа.

Табела IV 1.9. Корисници социјалне заштите: нови подаци

 
Облик заштите
БРОЈ КОРИСНИКА
2006
2007
2008
2009
Усвајање
-
-
1
-
Старатељство укупно
45
52
68
70
Смештај у установама
69
60
68
53
Породица
18
25
36
37
Д.П.Н.
189
170
220
260
МОП
1023
1023
1158
1250
Исxрана клуб
-
25
25
25
Натура помоћ
10
11
19
18
Једнократна новчана помоћ
403
452
543
458
Помоћ у кући
-
-
-
-
Дневни боравак
-
-
-
-
Рехаблитација
-
-
3
3
 
УКУПНО:
1.757
1.818
2.138
2.174

 





 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Према Aкционом плану, успостављене су услуге народне кухиње, системско-планско бављење социjалном политиком на међуопштинском нивоу за општине Пландиште, Вршац, Бела Црква и Алибунар.

Реализован је пројекат Хитне интервенције - Центар за психосоцијалну подршку жртвама насиља у породици општине Алибунар. Реализован је пројекат народне кухиње и трајно настављен за 50 оброка са тенденцијом пораста.

У оквиру овог пројекта постоји више услуга које се реализују: саветовалиште за брак и породицу, СОС телефон, прихватилиште за жене и децу жртве насиља у Белој Цркви, прихватилиште за стара лица у Старом Лецу општина Пландиште, Мобилни тим кластера, обучене геронтодомаћице.

Формирано је ЈАТП предузеће за бесплатни и субвенциониран превоз деце у школе на територији општине, Вршца и Панчева.

У току 2009. године, 7% укупног броја становника општине обратили су се ЦСР, ради пружања различитих облика социјалне заштите. За 2009. годину, подаци су приказани закључно са месецом септембром, тако да ће до краја године број бити нешто већи. Саветодавно, због породичних проблема, ЦСР се обратило преко 70 породица.

Повећање се односи на облике и мере социјалне заштите, нарочито остварених права на ТПН и материјално обезбеђење породице (МОП), као и породични смештај деце, једнократне помоћи и саветодавног рада са члановима дисфункционалних породица.

Највећи проценат повећања пружених облика заштите у односу на предходне године, односи се на материјалну помоћ грађанима, који су се нашли у тешкој материјалној ситуацији (МОП и једнократне помоћи). Када је у питању једнократна помоћ, просечно по једном кориснику (породици) једнократна помоћ износила је 4.262,00 динара. Број корисника ДПН-а је повећан за око 18%, у односу на претходну годину.

На другом месту је збрињавање деце и младих без родитељског старања, помоћ у решавању правно-породичних проблема и смештај у установе социјалне заштите и посредовање код других органа.
 
График: Преглед укупног броја корисника ЦСР по годинама

IV 01.04.02 Разлике између руралних области у Србији и ЕУ и Алибунару

 Област
Руралне области ЕУ-25
Србија
Алибунар
1. Основне карактеристике
 
Друштвено-економска структура
  • 17% укупног становништва ЕУ живи у превасходно руралним областима
  • 13% становништва је запослено у примарном сектору
  • Око 55% становништва у Србији живи у руралним областима
  • Око 33% запослених ради у примарном сектору
  • Сва насеља општине Алибунар су руралног типа
Стање у пољопривреди
  • Висока стопа продуктивности
  • Добро опремљена газдинства просечне величине од 20ха
  • Подршка пољопривреди од 60-их година прошлог века
  • Ниска стопа продуктивности, мала газдинства (3,5 ха), слабо опремљена са ниском стопом коришћења инпута
  • Слаба и неизвесна подршка власти
  • Ниска стопа продуктивности, мала газдинства
  • Извесна подршка локалних, покрајинских и републичких власти
Инфраструктура руралних области
  • Добро развијена
  • Лоша инфраструктура (економска и социјална)
  • Добра тврда инфраструктура
  • Недовољно добра социјална инфраструктура
Економска структура
  • Разноврсне привредне делатности
  • Створени нови рурални послови
  • Слабо диверсификоване привредне делатности
  • Недовољно развијено рурално предузетништво,
  • Низак ниво социјалних услуга
  • Слабо диверсификоване привредне делатности
  • Недовољно развијено рурално предузетништво
  • Социјалне услуге на задовољавајућем нивоу: Центар за социјални рад и Црвени крст
2. Развојни потенцијал
 
Људски ресурси
  • Степен локалних ресурса висок
  • Степен локалних капацитета, образовања и иницијативе је низак
  • Степен капацитета и иницијативе веома низак упркос чињеници да ниво формалног образовања задовољава
Образовање, професионална обука
  • Од почетка 70-их година подржавани из ЗПП (ЦАП)
  • Добро развијене саветодавне услуге
  • Фокусирано на техничке способности пољопривредника
  • Недостатак материјала за тренинге у менаџменту и маркетингу
  • Од недавно нова форма едукације (специфичне теме)
  • Највећим делом усмерено на техничке способности пољопривредника
  • Слаб приступ тренинзима у менаџменту и маркетингу
  • Низак проценат улаже у даљу едукацију и праћење савремених трендова
Удружења, сарадња
  • Формирање партнерстава
  • Мрежа пројеката
  • Нема партнерстава, само индивидуални пројекти
  • Мали напредак у формирању група произвођача и удруживању
  • Два локална удружења пољопривредника
  • Два удружења предузетника
  • Десетина локланих НВО и друштава
  • Локална Акциона Група у вишој фази формирања и едукације
Локална заједница
  • Развијене профитне организације и Локалне акционе групе
  • Иновативни и ефикасни локални предузетници и локалне власти
  • Мали утицај и надлежности локалне заједнице и неформалних група
  • Неефикасан процес доношења одлука (одозго на доле), слаб капацитет предузетништва
  • Локална Акциона Група у вишој фази формирања и едукације
  • Неразвијен предузетнички дух
  • Неповерење у мали бизнис, тежња ка запослењу у великим предузећима
3. Програми и финансијска подршка
 
Фондови, извори финансирања
  • Структурални фондови и LEADER I, II, LEADER+
  • Национални програми
  • Донације, пилот пројекти
  • Мали износи новца из буџета заједнице (општине) (углавном за инфраструктуру заједнице)
  • Симболична финансијска подршка Општине
  • Помоћ Општине у виду организованих служби за помоћ грађанима и предузећима у прибављању финанасијских средстава (кредити, бесповратна средства)
  • Директан приступ покрајинским и републичким изворима финансирања
Актери
  • Владине институције
  • Наука/истраживање
  • Снажан невладин сектор
  • Локалне акционе групе
  • У МПШВ је од 2008. године формиран Сектор за рурални развој
  • Невладине организације (мали утицај и мало средстава)
  • Локални предузетници и локалне власти (само у заједницама које имају иновативне локалне власти)
  • Фонд за развој општине Алибунар
  • Секретаријат за привреду, јавне службе и развој
  • Фонд за развој пољопривреде (основан 2009.)
  • Локални предузетници
  • Удружења грађана
  • Подручна канцеларија мреже за рурални развој
4. Приоритети у развоју
 
Главни циљеви руралног развоја
  • Конкурентност пољопривреде
  • Заштита животне средине путем реформе пољопривредних мера
  • Мултифункционалност
  • Продуктивност у порасту
  • Трговина, прерада, мала и средња предузећа
  • Конкурентност пољопривреде и МСП
  • Очување и оптимално коришћење природних и кулутрних ресурса
  • Квалитет живота локланог становништва
Средњорочни циљеви
  • Диверсификација привредних делатности
  • Развој инфраструктуре
  • Јачање институција и организација свих актера
  • Оптимално коришћење природних и културних ресурса, њихово очување и повећање вредности
  • Побољшање квалитета живота у руралним областима
  • Додавање вредности локалним производима и услугама, посебно кроз олакшан приступ тржиштима путем колективних акција
  • Примена нових знања, вештина и технологија у циљу повећања конкурентности производа и услуга руралних подручја
Саставни делови стратегија и њихови појединачни чиниоци
  • Фокус на одрживости локалне заједнице, путем мобилизације локалних потенцијала
  • Развој локалног сектора услуга, приватно-јавних партерстава и мреже
  • Фокус на МСП и сеоском туризму
  • Мало средстава и финансијске подршке
  • Ниска стопа запослености и могућности за нове пословне прилике
  • Локални актери без иницијативе
  • Фокус на одрживости локалне заједнице, путем мобилизације локалних потенцијала
  • Развој МСП и руралног туризма
  • Развој локалног сектора услуга, приватно-јавних партнерстава и мреже, засновано на новим вештинама и знањима

 

Одлука о изменама и допунама Oдлуке o платама, накнадама и другим примањима изабраних, именованих и постављених лица у општини Aлибунар

На основу члана 117. Статута општине Алибунар („Службени лист општине Алибунар“ број 12/2008 и 13/2009), на Двадесетој седници Скупштине општине Алибунар одржаној 14. јуна 2010. године, донета је

О Д Л У К А
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ O ПЛАТАМА, НАКНАДАМА И ДРУГИМ ПРИМАЊИМА ИЗАБРАНИХ, ИМЕНОВАНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА
У ОПШТИНИ АЛИБУНАР

Члан 1

У Одлуци о платама, накнадама и другим примањима изабраних, именованих и постављених лица у општини Алибунар („Службени лист општине Алибунар“ број 11/2008, 18/2008, 1/2009, 2/2009, 11/09, 14/09 и 17/09), у члану 6. став 1. брише се алинеја 1, тако да алинеје 2 и 3. постају алинеје 1 и 2.

У истом члану 6. додаје се став 2. који гласи:

''Коефицијент за обрачун и исплату накнаде за рад члана Општинског већа утврдиће се посебним решењем комисије Скупштине општине надлежне за кадровска питања и радне односе у складу са законом.''

Члан 2.

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће се у „Службеном листу општине Алибунар“.

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
Општина Алибунар
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ
Број: 12-50/10-04
Датум: 14. јун 2010. године
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
Душан Јовановић, с.р.

Извршење посебног дела буџета општине Алибунар за период 01.01. до 31.12.2009. год. Скупштина општине

Члан 11.

Укупно планирани и извршени расходи и издаци према економској класификацији износе у хиљадама динара:

 

ИЗВРШЕЊЕ ПОСЕБНОГ ДЕЛА БУЏЕТА ОПШТИНЕ АЛИБУНАР ЗА ПЕРИОД 01.01. ДО 31.12.2009. ГОД.

 

Раздео

Глава

Функција

Позиција

Економс. класиф.

Извор финанси.

Назив економске класификације

План 2009.

Изврше-ње 2009.

Разлика

Стру-ктура у %

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

 

 

 

 

 

 

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ

 

 

 

 

1

 

110

 

 

 

Извршни и законодавни органи, финански-јски, фискални и спољњи послови

 

 

 

 

 

 

 

1

413

01

Накнаде у натури

5

0

5

0.00

 

 

 

2

414

01

Социјална давања запосленима

60

46

14

76.67

 

 

 

3

421

01

Стални трошкови

1,000

806

194

80.60

 

 

 

4

422

01

Трошкови путовања

600

462

138

77.00

 

 

 

5

423

01

Услуге по уговору

9,000

9,735

-735

108.17

 

 

 

5/1

423

13

Услуге по уговору

194

194

0

100.00

 

 

 

6

424

01

Специјализоване услуге

100

3

97

3.00

 

 

 

7

425

01

Текуће поправке и одржавање

150

73

77

48.67

 

 

 

8

426

01

Материјал

1,300

1,049

261

80.69

 

 

 

8/1

426

13

Материјал

43

42

1

97.67

 

 

 

9

444

01

Пратећи трошкови задуживања

50

 

50

0.00

 

 

 

10

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

130

56

74

43.08

 

 

 

11

483

01

Новчане казне и пенали по решењу судова

600

456

134

77.67

 

 

 

12

511

01

Зграде и грађевински објекти

 

 

0

 

 

 

 

13

512

01

Машине и опрема

300

247

53

82.33

 

 

 

13/1

512

13

Машине и опрема

140

140

0

100.00

 

 

 

14

515

01

Нематеријална имовина

5

 

5

0.00

 

 

 

 

 

 

Извори финансирања за функцију 110

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

13,300

12,943

357

97.32

 

 

 

 

 

13

Вишак прихода из претходне године

377

376

1

99,73

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 110

13,677

13,319

357

97.38

 

1.1.

 

 

 

 

ИЗБОРНА КОМИСИЈА

 

 

 

 

 

 

160

 

 

 

Опште јавне услуге

 

 

 

 

 

 

 

15

416

01

Награде запосленима и ост.посеб. расходи

120

165

-45

137.50

 

 

 

16

421

01

Стални трошкови

10

 

10

0.00

 

 

 

17

422

01

Трошкови путовања

30

 

30

0.00

 

 

 

18

423

01

Услуге по уговору

 

 

0

 

 

 

 

19

426

01

Материјал

40

 

40

0.00

 

 

 

20

481

01

Дотације невладиним организацијама

 

 

0

 

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 160

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

200

165

35

82.50

 

 

 

 

 

07

Дотације од осталих нивоа власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 160

200

165

35

82.50

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.1.

200

165

35

82.50

 

1.2.

 

 

 

 

ФОНД СОЛИДАРНЕ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ

 

 

 

 

 

 

610

 

 

 

Стамбени развој

 

 

 

 

 

 

 

21

511

01

Зграде и грађевински објекти

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 640

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 640

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.2.

100

 

100

0.00

 

1.3.

912

 

 

 

ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ

 

 

 

 

 

 

 

22

463

01

Трансфери осталим нивоима власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Накнаде у натури

1,700

1,786

-86

105.06

 

 

 

 

 

 

Социјална давања запосленима

100

96

4

96.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде трошкова за запослене

4,500

3,872

628

86.04

 

 

 

 

 

 

Награде запосл. и остали посебни расходи

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Услуге по уговору

1,200

781

419

65.08

 

 

 

 

 

 

Стални трошкови

7,000

6,055

545

86.50

 

 

 

 

 

 

Трошкови путовања

300

76

224

25.33

 

 

 

 

 

 

Специјализоване услуге

300

324

-24

108.00

 

 

 

 

 

 

Текуће поправке и одржавање

1,000

677

323

67.70

 

 

 

 

 

 

Материјал

2,500

2.696

-196

107.84

 

 

 

 

 

 

Пратећи трошкови задуживања

100

74

26

74.00

 

 

 

 

 

 

Порези, обавезне таксе и казне

98

10

86

10.20

 

 

 

 

 

 

Новчане казне и пенали по решењу судова

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Зграде и грађевински објекти

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Изградња фискултурних сала основних школа у Алибунару и Бан. Карловцу

 

 

0

 

 

 

 

 

 

 

Нематеријална имовина

100

12

88

12.00

 

 

 

 

 

 

Машине и опрема

200

62

138

31.00

 

 

 

 

 

 

Остале некретнине и опрема

 

 

0

0.00

 

 

 

 

 

 

Путни трошкови специјалних школа

1,300

683

617

52.54

 

 

 

 

 

 

Накнаде за соц. заштиту из буџета – бесплатне ужине

2,500

2,444

56

97.76

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 912

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

23,198

19,648

3,550

84.70

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 912

23,198

19,648

3,550

84.70

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.3.

23,198

19,648

3,550

84.70

 

1.4.

920

 

 

 

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ

 

 

 

 

 

 

 

23

463

01

Трансфери осталим нивоима власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Накнаде у натури

10

 

10

0.00

 

 

 

 

 

 

Социјална давања запосленима

60

 

60

0.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде трошкова за запослене

2,511

2,260

251

90.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде запосл. и остали посебни расходи

40

 

40

0.00

 

 

 

 

 

 

Стални трошкови

850

793

57

93.29

 

 

 

 

 

 

Трошкови путовања

100

24

76

24.00

 

 

 

 

 

 

Услуге по уговору

600

158

442

26.33

 

 

 

 

 

 

Специјализоване услуге

400

129

271

32.25

 

 

 

 

 

 

Текуће поправке и одржавање

155

75

80

48.39

 

 

 

 

 

 

Материјал

500

545

-45

109.00

 

 

 

 

 

 

Пратећи трошкови задуживања

20

3

17

15.00

 

 

 

 

 

 

Порези, обавезне таксе и казне

20

 

20

0.00

 

 

 

 

 

 

Новчане казне и пенали по решењу судова

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Машине и опрема

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Остала некретнине и опрема

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 920

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

5,266

3,987

1,279

75.71

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 920

5,266

3,987

1,279

75.71

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.4.

5,266

3,987

1,279

75.71

 

1.5.

820

 

 

 

КУЛТУРА

 

 

 

 

 

 

 

24

411

01

Плате, додаци и накнаде запосленима

5,230

4,417

813

84.46

 

 

 

25

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

1,089

791

298

72.64

 

 

 

26

413

01

Накнаде у натури

100

79

21

79.00

 

 

 

27

414

01

Социјална давања запосленима

280

 

280

0.00

 

 

 

28

415

01

Накнаде трошкова за запослене

120

89

31

74.17

 

 

 

29

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

3,275

2,539

736

77.53

 

 

 

30

421

01

Стални трошкови

520

491

29

94.42

 

 

 

31

422

01

Трошкови путовања

60

34

26

56.67

 

 

 

32

423

01

Услуге по уговору

300

137

163

45.67

 

 

 

33

424

01

Специјализоване услуге

80

16

64

20.00

 

 

 

34

425

01

Текуће поправке и одржавање

150

7

143

4,67

 

 

 

35

426

01

Материјал

70

18

52

25.71

 

 

 

36

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

32

 

32

0.00

 

 

 

37

444

01

Пратећи трошкови задуживања

35

1

34

2.86

 

 

 

38

512

01

Машине и опрема

100

8

92

8.00

 

 

 

39

515

01

Књиге у библиотеци

100

18

82

18.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 820

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

11,541

8,645

2,896

74.91

 

 

 

 

 

 

Укупна функција 820

11,541

8,645

2,896

74.91

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.5.

11,541

8,645

2,896

74.91

 

1.6.

810

 

 

 

ФИЗИЧКА КУЛТУРА

 

 

 

 

 

 

 

40

411

01

Плате и додаци и накнаде запослених

512

460

52

89.84

 

 

 

41

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

128

83

45

64.84

 

 

 

42

413

01

Накнаде у натури

50

6

44

12.00

 

 

 

43

414

01

Социјална давања запосленима

38

11

27

28.95

 

 

 

44

415

01

Накнаде трошкова за запослене

35

 

35

0.00

 

 

 

45

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

320

235

85

73.44

 

 

 

46

421

01

Стални трошкови

150

119

31

79.33

 

 

 

47

422

01

Трошкови путовања

80

 

80

0.00

 

 

 

48

423

01

Услуге по уговору

400

40

360

10.00

 

 

 

49

424

01

Специјализоване услуге

20

14

6

70.00

 

 

 

50

425

01

Текуће поправке и одржавање

150

5

145

3.33

 

 

 

51

426

01

Материјал

600

263

337

43.83

 

 

 

52

481

01

Дотације невладиним организацијама – спорт.клубовима и школама

6,800

5,479

1,321

80.57

 

 

 

53

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

10

 

10

0.00

 

 

 

54

444

01

Пратећи трошкови задуживања

20

 

20

0.00

 

 

 

55

512

01

Машине и опреме

50

31

19

62.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 810

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

9,363

6,746

0,578

72.05

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 810

9,363

6,746

0,578

72.05

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.6.

9,363

6,746

0,578

72.05

 

1.7.

90

 

 

 

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА НЕКВАЛИ-ФИКОВАНА НА ДРУГОМ МЕСТУ

 

 

 

 

 

 

 

56

463

01

Трансфери осталим нивоима власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Награде запосл.и остали посебни расходи

32

 

32

0.00

 

 

 

 

 

 

Стални трошкови

470

327

143

69.57

 

 

 

 

 

 

Материјал

255

176

79

69.02

 

 

 

 

 

 

Услуге по уговору

150

9

141

6.00

 

 

 

 

 

 

Трошкови путовања

60

13

47

21.67

 

 

 

 

 

 

Специјализоване услуге

20

 

20

0.00

 

 

 

 

 

 

Текуће поправке и одржавање

80

20

60

25.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде за соц.заштиту из буџета

5,000

3,763

1,237

75.26

 

 

 

 

 

 

Порези, обавезне таксе и казне

33

15

18

45.45

 

 

 

 

 

 

Отплате домаћих камата

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Машине и опрема

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 090

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

6,200

4,323

1,845

69.73

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 090

6,200

4,323

1,845

69.73

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.7.

6,200

4,323

1,845

69.73

 

1.8.

911

 

 

 

ДРУШТВЕНА БРИГА О ДЕЦИ

 

 

 

 

 

 

 

57

411

01

Плате, додаци и накнаде запослене

20,542

15,190

5,352

73.95

 

 

 

58

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

5,443

3,214

2,229

59.05

 

 

 

59

413

01

Накнаде у натури

300

192

108

64.00

 

 

 

60

414

01

Социјална давања запосленима

300

467

-167

155.67

 

 

 

61

415

01

Накнаде трошкова за запослене

500

407

93

81.40

 

 

 

62

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

8,500

5,908

2,592

69.51

 

 

 

63

421

01

Стални трошкови

3,500

1,705

1,795

48.71

 

 

 

64

421

07

Стални трошкови

 

 

 

 

 

 

 

65

422

01

Трошкови путовања

 

 

0

 

 

 

 

66

423

01

Услуге по уговору

150

142

8

94.67

 

 

 

67

424

01

Специјализоване услуге

100

100

0

100.00

 

 

 

68

425

01

Текуће поправке и одржавање

300

288

12

96.00

 

 

 

69

426

01

Материјал

145

 

145

0.00

 

 

 

70

444

01

Пратећи трошкови задуживања

50

1

49

0.00

 

 

 

71

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

20

 

20

0.00

 

 

 

72

441

01

Отплате домаћих камата

10

 

10

0.00

 

 

 

73

512

01

Машине и опрема

20

 

20

0.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 911

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

39,880

27,614

12,266

69.24

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 911

39,880

27,614

12,266

69.24

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.8.

39,880

27,614

12,266

69.24

 

1.9.

473

 

 

 

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

 

 

 

 

 

 

 

74

411

01

Плате, додаци и накнаде запослене

1,915

1,767

148

92.27

 

 

 

75

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

480

317

163

66.04

 

 

 

76

413

01

Накнаде у натури

60

28

32

46.67

 

 

 

77

414

01

Социјална давања запосленима

56

56

0

100.00

 

 

 

78

415

01

Накнаде за запослене

20

 

20

0.00

 

 

 

79

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

1,088

941

147

0.00

 

 

 

80

421

01

Стални трошкови

750

123

627

16.40

 

 

 

81

422

01

Трошкови путовања

70

11

59

15.71

 

 

 

82

423

01

Услуге по уговору

500

170

330

34.00

 

 

 

83

424

01

Специјализоване услуге

50

 

50

0.00

 

 

 

84

425

01

Текуће поправке и одржавање

200

68

132

34.00

 

 

 

85

426

01

Материјал

250

151

99

60.40

 

 

 

86

444

01

Пратећи трошкови задуживања

50

1

49

2.00

 

 

 

87

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

50

50

0

100.00

 

 

 

88

512

01

Машине и опрема

200

 

200

0.00

 

 

 

89

511

01

Зграде и грађевински објекти

500

67

433

13.40

 

 

 

90

523

 

Залихе робе за даљу продају

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 473

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

6,239

3,750

2,489

60.11

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 473

6,239

3,750

2,489

60.11

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.9.

6,239

3,750

2,489

60.11

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за раздео 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

115,287

87,821

27,395

76.18