gore

  • slika 3

Жене из општине Алибунар - Марија Милетић

28643216 1542098425908982 415657740 o 1600x1200Наша суграђанка Марија Милетић (37. година) рођена је у Панчеву. Недуго по рођењу је дошла у Владимировац, где су се њени баба и деда доселили још давне 1948. године. Каже да никада није имала посебну жељу да иде из Владимировца, иако је кроз живот имала неколико прилика. Веома је везана за своју породицу, а њена породица је једно право благо, јер Марија и њен супруг имају 5 ћерки.
 
М.М. Имам 5 ћеркица, 3 су тренутно у Београду и све три живе у средњошколском дому за ученике. Најстарија Милана има 18 година, похађа ПТТ школу, млађа Дајана има 17 година, 2. година средње Медицинске и Владана која је прва година средње Електротехничке школе. Две најмлађе су са нама, Николета 4. разред и  Анђелија 1. разред основне школе. Тешко ми је што смо тренутно раздвојени, али ипак данашње време телефона, друштвених мрежа и осталих видова комуникације олакашава нам поменуту околност. Свакодневно сам у контакту са њима, а због различиости и година и школа, бар једном недељно смо у Београду. Мало сам подељена, али успевамо заједнички све да пребродимо.
 
28641622 1541567772628714 1144747378 o 1600x1200
 
Питали смо Марију како се одлучила на формирање велике породице која је доста необична за Србију данас.
 
М.М. Волим децу. Не могу да се имају деца и да се тек тако роде. 24 часа и брига и љубав и буквално све. Тако да што се тиче активности, ту нема „од толико до толико ово или оно“. НЕ! Некад занемарим друге обавезе, али њих никада. Просто сам активна цео дан, деца су ми на првом месту и њима сам посвећена највише. Али девојчице враћају ту љубав и посвећеност. То ми је највећа срећа и никад ништа не бих променила. И кад бих опет могла све испочетка, баш ништа не бих променила, све бих исто урадила. Оне су одлични ђаци, веома су самосталне и морам да кажем, да што се тиче било које од њих, ја сам презадовољна.  Њихов одгој није баш у складу са овим временом, али мислим да је то одлично. Не треба баш ићи увек и у свему куда иду сви. Бар по нечему треба да се разликују од осталих. Желим да заврше школе, ништа превелико, битно је здравље, пре свега то ми је најважније. Желим да иду правим путем. Најстарија већ пролази кроз разне обуке професионалне оријентације и планира да упише факултет, а кроз разговор сам схватила да је занимају права.
 
Занимало нас је да ли тај њихов одлазак значи да су отишле заувек из Владимировца, из родитељске куће или ће се након завршеног школовање све девојчице поново сјатити у родитељској кући...
 
М.М. Није моја жеља да се сјатимо. Ми увек нађемо начин да заједно проведемо квалитетно време, чак и кад су оне у Београду. Млађе ћерке, супруг и ја и одемо код њих и тамо проведемо дан. На све начине чинимо да то не буде нека превелика одвојеност. Та повезаност и љубав је од почетка створена и не морам им то наметати, јер оне саме желе. Нека наставе њихов живот како желе, ја сам ту да им помогнем и да их увек подржим. Имали смо несрећу да нам је невреме уништило породичну кућу, пре пар година, и морали смо до темеља да је срушимо. Међутим, сами смо удруженим породичним снагама, буквално циглу по циглу поново изградили наш дом и базу за нашу породицу. Добили смо кредит за врата и прозоре и полако радове на изградњи куће приводимо крају. То је наша нова база и место где наше девојчице увек чека топли дом, пун љубави.
 
28693616 1542074472578044 1917491997 o 1600x1200
 
Питали смо Марију да ли има нешто што им недостаје…
 
М.М. Сви смо здрави, што ми је у принципу најбитније. Сад кад би гледали шта ми недостаје... Све то дође на крају. Некако, али дође. Било је доста тешких тренутака у нашим животима, периода кад је само муж радио или кад сам само ја радила. Тога увек има и никад није све баш сјајно, али се ипак не жалим. Живот је борба. Допуњавамо се. Увек се пронађе решење и деца су свесна ситуације. Примери за то су дани кад дође берба вишања. Оне саме желе да привреде и зараде. Устану у 3 ујутру. Ја сам им подршка, одем са њима и видим ту вољу, жељу и осмех тако да сам и ја срећнија и задовољнија. Сви смо свесни да не може бити све савршено, а деца су нам супер и сналазе се у свим ситуацијама. Имали смо доста и лепих и ружних тренутака, али из свега смо изашли као победници.
 
Марија тренутно ради у компанији Елицио на уговору од 6 месеци. Каже да је веома задовољна тренутним послом и условима за рад. Супруг тренутно не ради. Има камион специјализован за превоз житарица што је, углавном, сезонски посао.
 
DSCN4046 1600x1200М.М. Ја сам једноставна, мале ствари ме испуњавају. Имам времена за себе, а и деца ми пронађу време или учине нешто да ми живот буде испуњен. Непрестано ми помажу у томе. Чине све да и мени буде ок. Нпр. закажу ми третман код маникира, мама имаш то, мама имаш ово… Креативне су. Пишу песме, цртају, заиста су талентована деца. Посвећена су, не само мени, него свима. Баве се плесом, што није чудо јер је цела породица играла фолклор, а Милана се бави и модерним плесом.
 
За крај смо питали Марију да ли се зауставила што се тиче деце…
 
М.М. Још нисам рекла не. Супруг је још за прво дете желео да буде дечак, мада заиста никад нисмо имали проблем зато што су све девојчице. Хвала му на свему! И није крај.
 
 
28640818 1542074589244699 1232174240 o 1600x1200