gore

  • slika 3

III 03. Кретање становништва и људски капацитети

У региону живи 1.554 милиона становника, или 37% руралне популације Србије. Густина насељености је већа од просека руралних подручја. Разлика између западног и источног дела региона (Банат) у погледу густине насељености је изузетно велика и износи 89:62 становника/км2. У периоду 1991-2002. број становника у региону је остао непромењен. Изражено повећање броја становника приметно је у северном и југозападном делу региона. Ове промене су делимично последица насељавања избегличке популације из делова Хрватске. Међутим, пресудан фактор који условљава високу стопу имиграција (изнад 5% за период 1991-2002) у овом региону је висока стопа улагања и привредних делатности, добра инфраструктура и повезаност са два велика урбана центра – Новим Садом и Београдом. Будући да регион привлачи млађу радну снагу из других подручја, индекс старења становништва[1] (1,02) је на нивоу урбаних подручја Србије. Са друге стране, банатски део региона (посебно општине Житиште, Сечањ, Алибунар, Пландиште) и Мачва (Богатић и Владимирци) имају изузетно високе стопе старења становништва и евидентно демографско пражњење.

Демографска обележја овог дела региона слична су планинским областима Србије. На подручју Баната, неповољна старосна структура становништва утиче на структуру пољопривредне производње, која је усмерена искључиво ка производњи усева са високомеханизованим радним процесима (жита и индустријског биља). Дефицит радне снаге је посебно евидентан у периодима када је највише заступљен сезонски рад.

Образовна структура становништва је повољнија у односу на друге руралне области. Проценат популације без потпуног основног образовања у овом региону је мањи у односу на друге руралне регионе. Регион традиционално има добро организован систем мреже школа, што је омогућавало повољније услове за образовање старије популације. Осим формалног образовања, радна снага у овом региону је квалификованија и компетентнија за примену нових производних технологија. Доступност информација и саветодавних услуга је већа, а трансфер знања боље организован и има дужу традицију.

Званичне стопе активности и запослености становништва у Региону I релативно су неповољније у односу на друге руралне регионе. Статистички гледано, ови индикатори указују на неповољније стање на тржисту рада, што није одраз реалног стања с обзиром на стопу економског развоја овог региона. Ово стање се може објаснити повољнијом образовном структуром становништва које искључиво тражи посао у делатностима ван пољопривреде. Отуда је и проценат становништва која се изјашњава као пољопривредно становништво у овом региону нижи.

Однос између економски активних жена и мушкараца је неповољнији него у другим руралним регионима. Релативно виши животни стандард становништва са једне стране и диверсификација активности на газдинствима са друге старне, условљавају у овом подручју смањену потребу за радним ангажовањем жена. У прилог томе говори и статистички податак о високој заступљности домаћица у структури издржаваног становништва у овој области, који је изнад просека за централну Србију. Друга истраживања такође указују на веће ангажовање жена у управљању газдинством у овом подручју и вишу стопу њихове ангажованост у додатним активностима на газдинству (посебно газдинствима мање величине), чиме се може објаснити смањено присуство жена на тржишту рада у овом региону.

Структура запослености по секторима показује (још увек) високу зависност од примарног сектора, односно пољопривреде. Близу 31% запосленог становништва ради у пољопривреди. Унутаррегионалне разлике у структури запослености по секторима су веома изражене. Претежну до доминантну зависност од пољопривреде имају општине у Банату и Мачви, где учешће примарног сектора у укупној запослености износи чак 45-70%. Реч је о изразито «аграрним» општинама, мале величине, без економски развијеног општинског центра и диверсификоване укупне економије. Проценат запослености у терцијарном сектору износи 20,28% и виша је него у другим руралним областима. Вишу стопу запослености у терцијарном сектору овом региону генеришу велики општински центри (Суботица, Зрењанин, Кула, Сомбор, Вршац, Врбас, Рума) као и општине са развијеним приватним и СМЕ сектором (Инђија).


[1] Индекс старења рачуна се као однос заступљености популације старије од 65 година у укупној популацији, према заступљености популације млађе од 15 година старости у укупној популацији.
fShare
0

Штампа