gore

  • slika 3

IV 01. Опште карактеристике општине Алибунар

IV 01.01. Географске карактеристике општине Алибунар

Општина Алибунар заузима југоисточни део Војводине. Налази се у јужном и  југоисточном делу Баната. Географски положај одређен је координатама:

  • 20º45´ - 21º10´ источне географске дужине,
  • 39º50´ - 40º15´ северне географске ширине.

Основна карактеристика је њен периферни положај у односу на територију Војводине. Простор чине значајни природни елементи као што су: Алибунарско-Вршачка раван, Иланџански рит, СЗ Делиблатске Пешчаре и деоница канала ДТД.

Територија општине Алибунар  обухвата површину од 602 км². Неправилног је облика и издужена је од СЗ ка ЈИ. Дужа оса има дужину од 30км, а краћа 20км. Највиша тачка достиже 168м надморске висине. Представља тзв. Горњи терен са нешто израженијом конфигурацијом у виду благих таласа, греда и депресија које се пружају правцем С-Ј, док је најнижа тачка на 76м.н.в., на тзв. Доњем терену који је некада представљао велику водену површину, а данас терен богат флором и фауном.

На територији општине Алибунар формирано је десет насеља од којих је Алибунар средиште општине. Сам географски положај диктирао је и формирање насеља која због тога одступају од класичног Панонског типа. У њима живи становништво хетерогеног етничког састава.

151px-serbia_alibunar.pngTuristickaMapaAlibunarm.jpg

Туристички положај

mapalibunarsmcir(2).png

Међународним путем Е-94, као и пругом међународног карактера  на релацији Београд - Алибунар - Вршац - Темишвар, омогућена је добра комуникација између наше земље и суседне Румуније, што подразумева могућност промета домаћих и страних туриста.

Као део међународног пута, општина Алибунар је повезана са Београдом 56км, Панчевом 35км, и Вршцем 33км. Пут је детаљно реконструисан 2007. године и у одличном је стању.

Овакав  положај и близина аередрома (60км), Дунава (40км) и градских центара даје могућност различите понуде, као што су рекреативни, излетнички и wellness туризам на локалитету Девојачки бунар, као и ловни и риболовни туризам на целокупној територији општине. Оваква понуда  пружа могућност повратка природи и одмору, ван загађених и бучних градских центара.

IV 01.02. Становништво и административна структурa

Општина Алибунар се састоји од 10 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 22.954 становника.

Насеља у општини Алибунар

  • Алибунар
  • Банатски Карловац
  • Владимировац
  • Добрица
  • Иланџа
  • Јаношик (слов. Janošík)
  • Локве
  • Николинци (румунски: Nicolinţ)
  • Нови Козјак
  • Селеуш (румунски: Seleuş)

и викенд насеље

  • Девојачки Бунар

Алибунар, Банатски Карловац, Владимировац, Добрица, Иланџа и Нови Козјак имају већинско српско становништво, Јаношик има већинско словачко, Локве и Николинци имају румунско, а Селеуш има релативну румунску већину.

Етнички састав према попису из 2002. године
Срби
2.052
59,80%
Румуни
960
27,98%
Роми
87
2,53%
Мађари
61
1,77%
Словаци
46
1,34%
Македонци
43
1,25%
Југословени
42
1,22%
Црногорци
11
0,32%
Хрвати
11
0,32%
Муслимани
11
0,32%
Немци
7
0,20%
Албанци
3
0,08%
Словенци
2
0,05%
Бугари
2
0,05%
непознато
11
0,32%

IV 01.03. Главне карактеристике Алибунара као руралне области

Општина Алибунар по својим карактеристикама спада у групу неразвијених, ретко насељених, разуђених и национално хетерогених Општина. Према критеријумима ОЕСР, спада у општине које имају густину насељености испод 150 становника по км², тј. у руралне општине. Наиме, густина насељености општине Алибунар, према последњим подацима, износи 21.608 становника / 602 км2 = 36 становника по км².

IV 01.04.01. Главне карактеристике и трендови у Алибунару

Демографски трендови: Број становника општине Алибунар је у сталном опадању, тако да је број становника према попису из 2002. године (22.954 становника) мањи за око 14% у односу на број становника регистрованих 1991. године (26.550 становника), а према статистици чак 22% мање него према попису из 1981. године. Последња процена Републичког завода за статистику је да је у 2007. години број становника 21.608.

Механички прилив становништва остварен је доласком избеглих и прогнаних лица у периоду од 1991. до 1995. године, када је регистровано 1.100 лица, док је у том статусу у 2004. години регистровано 400 избеглих и 100 расељених лица. Изградњом станова у насељу Селеуш (из општинског буџета) и станова у Владимировцу и Банатском Карловцу кроз самоизградњу (материјал за изградњу добијен од UNHCR-а) 80 породица је трајно интегрисано у локалну заједницу.

Према подацима из пописне документације, веома мали број лица, са местом боравка на територији општине Алибунар, се налази на привременом раду (боравку) у иностранству, што је један од ресурса у другим неразвијеним срединама.

Табела IV 1.1. Опадање броја становника у периоду 1991-2002, по насељима у општини

Насеља
1991
2002
- %
Алибунар
3740
3431
- 8,3%
Банатски Карловац
6291
5820
- 7.5%
Владимировац
4539
4111
- 9,5%
Добрица
1622
1344
- 17,2%
Иланџа
2034
1727
- 15,1%
Јаношик
1222
1171
- 4.2%
Локве
2973
2002
- 32,7%
Николинци
1630
1240
- 24,0%
Нови Козјак
998
768
- 23.9%
Селеуш
1501
1340
- 10.8
 (извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2006.)

Изузетно негативна стопа природног прираштаја, уз дугогодишњи тренд одлива млађег становништва ка околним градовима, довела је до драстичног смањења сеоског становништва, тако да у неким селима (Добрица, Нови Козјак) по последњем попису има за половину мање становника у односу на 1981. годину. Укупно, становништво у општини Алибунар смањило се за око 35% за последње две деценије.

Природни прираштај на територији општине Алибунар је негативан и износи -206 (родило се 207 новорођенчади, а умрло 413 лица), док је наталитет у складу са подацима такође веома низак. Први позитивни помаци су забележени у 2004. години када је рођено највише деце у односу на претходни десетогодишњи период.

У укупном уделу становништва деца и омладина су заступљени са са око 26 % становништва, али због лоших економских услова и непрестаног исељавања радно способних лица, у општини је повећан број старих, тако да он тренутно износи око 1/3 укупног броја становништва. Одраслих лица (радно способних) има око 46%.

Табела IV 1.2. Старосна структура и број деце

Подаци/попис 2002
Број деце предшколског узраста 1563
Удео деце предшколског узраста % 6,96%
Број деце школског узраста 2170
Удео деце школског узраста % 9,66%
Радни контигент (15 – 64) 14 367
Удео старијих од 65 и више година % 19,35
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2006.)

Табела IV 1.3.Старосна структура према полној структури

Старост/пол
0-14г.
15-24г.
25-49г.
50-64г.
65-79.г.
80-94г.
95-
Мушко
1899
1405
3923
2116
1611
202
4
Женско
1839
1318
3611
2288
2270
347
7
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2006.)

Удео сектора пољопривреде у запослености: У општини Алибунар пољопривреда је основна привредна грана. Структуру привреде чини пољопривреда 70%, а остатак индустрија, предузетништво и остало. Индивидуалним пољопривредним произвођачима једини је извор прихода пољопривреда, а има их око 5.200.

Поништењем приватизације која је у општини Алибунар спроведена већински од стране система „Агрожив“ (његових зависних предузећа и физичких лица), ионако руиниран дугогодишњим изостанком улагања у основна средства, систем некадашњих ПД-ова сада је у потпуности уништен.

Тренутно фирма послује као „Агрожив у реконструкцији“, а повериоци врло лако могу да одведу фирму у стечај и да се промени власничка структура.У државном делу тренутно приватници раде засаде, уз одобрење Министарства пољопривреде, тако да земљиште није запуштено ове године.

Од свих приватизованих бивших ПД-ова најбоље послује АД Николинци.

Табела IV 1.4. Запослени по секторима делатности

Укупно
2.630
Пољопривреда, шумарство и водопривреда
687
Вађења руда и камена
125
Прерађивачка индустрија
686
Производња ел. енергије, гаса и воде
79
Грађевинарство
36
Трговина на велико и мало, оправка
162
Хотели и ресторани
14
Саобраћај, складиштење и везе
80
Финансијско посредовање
25
Послови с некретнинама, изнајмљивање
10
Државна управа и социјално осигурање
168
Образовање
373
Здравствени и социјални рад
185
Друге комуналне, друштвене и личне услуге
3
(извор: Републички завод за статистику, ОпштинеуСрбији, 2006.)

Табела IV 1.5. Становништво према активности, по попису 2002.

Подаци/попис
2002
Активно: обавља занимање
8.132
Активно: не обавља занимање
6.541
Радни контигент
14.673
Лица с личним приходом
4.124
Издржавано становништво
8.463
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)

Табела IV 1.6. Запослени, 2007. годишњи просек

Запослени
Запослени у привредним друштвима, установама, задругама и организацијама
Предузетници, лица која самостално обављају делатност и запослени код њих
Број запослених на 1000 становника
укупно
од тога жене %
укупно
запослени у пд, установама...
3.129
40,4
2.630
499
145
122
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)

Табела IV 1.7. Незапослена лица, Стање 31.12.2007.

Укупно
Први пут траже запослење
Без квалификација
Жене
На 1000 становника
свега
%
свега
%
свега
%
2.992
1.732
57,9
1.523
50,9
1.599
53,4
138
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)

Капацитет пољопривредно-прехрамбеног сектора повезаног са пољопривредом (гране индустрије које се баве производњом производних средстава, прерадом и пласирањем робе на тржиште, као што су производња ђубрива, пестицида и механизације као и прехрамбена индустрија):  

Овај сектор је у односу на потенцијале примарне производње скромно развијен и обухвата следеће:

  • Месо: АД Банат индустрија меса и конзерви
  • Млеко: млекара мањег капацитета у Локвама
  • Житарице: млинови Банатски Карловац, Алибунар и Владимировац, Соја - Локве
  • Тестенина: погон мањег капацитета у Локвама
  • Хлеб и пецива: већи број пекара у Банатском Карловцу и Алибунару, погони бисквита у Селеушу и Локвама
  • Сточна храна: производња луцеркине смеше: Банатски Карловац

Инфраструктура у општини Алибунар

Путеви: у 2007. години, Општина је имала 82 км савремених путева, од чега 24 км магистралног коловоза, 48 км регионалног и 10 км локалног коловоза.

Јавни водовод и канализација: према подацима из 2007. године, на водоводну мрежу прикључено је 10.924 домаћинстава, а са канализационом мрежом најбоље стање је у Банатском Карловцу и Алибунару (преко 95% домаћинстава), док се у Јаношику ситуација поправила у протеклој години.

Ипак, потребна је реконструкција водоводне мреже у свим насељима. Водоводне мреже су негде старе преко 30-40 година, и сачињене од азбестних цеви, малих пречника. У летњим данима, због заливања башти, водоснадбевање је лоше, па је потребно изградити више бунара. Банатски Карловац има водоторањ и Агрокоп-фарма у Владимировцу има водоторањ за своје потребе.

Комуникација: Укупно 11 пошта опслуживало је у 2007. потребе становништва за телефонском комуникацијом и пошиљкама. Број телефонских претплатника је 8.168 и сва насиља имају телефонску комуникацију. Целокупна територије општине Алибунар квалитетно је покривена сигналом мобилне телефоније сва три оператера. Сва насeља су покривена wireless Интернетом велике брзине. Постоји и могућност повезивања Месних канцеларија.

Телеком је омогућио АДСЛ Интернет приступ, прво у највећим насељеним местима, а затим ће то обезбедити и у осталим. У Банатском Карловцу, Владимировцу и Алибунару функционише и Кабловски дистрибутивни систем, кроз који је за сада пуштен само аналогни ТВ сигнал, али су обезбеђена средства за пуштање и Интернет сигнала. Након довођења квалитетног линка до насеља, Интернет сигнал биће пуштен и кроз КДС.

Стамбена изградња: На 1.000 становника општине Алибунар, до 2007. године изграђено је 0,6 станова. У приватној својини има 12 завршених (што је и укупан број завршених станова) и 17 незавршених станова, док је укупан број незавршених станова 30.

Школство и образовање: На територији општине Алибунар постоји 11 основних школа са 2.041 учеником и једна средња (економска) школа, са 666 ученика. Укупан број одељења 2007. године у основним школама био је 127, а средња школа имала је 21 одељење. За децу предшколског узраста постоји предшколска установа “Полетарац”. Општина нема ниједну специјалну школу, ни школу за одрасле.

Студенти из општине Алибунар похађају студије (више и високе) у Београду, Новом Саду, Вршцу и Панчеву.

Табела IV 1.8. Становништво старо 15 и више година, према полу и школској спреми, по попису 2002.

Пол
Укупно
Без школске спреме
1-3 разреда ОШ
4-7 разреда ОШ
Основно
Средње
Више
Високо
Непознато
Сви
19.210
1.237
616
4.268
5.623
6.035
577
642
392
Женски
9.900
932
412
2.411
2.854
2.625
291
188
187
(извор: Републички завод за статистику, Општине у Србији, 2008.)
 
Здравствене услуге: према подацима Института за јавно здравље, на једног лекара у Општини има 745 становника. Укупан број лекара који помажу грађанима Алибунара је 29, 7 специјалиста, 7 стоматолога и 5 фармацеута. Здравствени центар има и једног правника, 1 биохемичара и 70 медицинских сестара.

У сваком насељеном месту општине ради здравствена амбуланта. У Алибунару постоји служба хитне помоћи и ноћна дежурна служба, која ради од 20ч до 6ч, па је грађанима доступна помоћ 24ч.

Социјална заштита: У току 2005. године, укупан број грађана који су се обратили ЦСР, ради пружања различитих облика социјалне заштите, повећан је у односу на предходну 2004. годину за око 22%.

Повећање се односи на облике и мере социјалне заштите, нарочито остварених права на ТПН и материјално обезбеђење породице (МОП), као и породични смештај деце, једнократне помоћи и саветодавног рада са члановима дисфункционалних породица.

Највећи проценат повећања пружених облика заштите у односу на предходне године, односи се на материјалну помоћ грађанима, који су се нашли у тешкој материјалној ситуацији (МОП и једнократне помоћи). Када је у питању једнократна помоћ, просечно по једном кориснику (породици) једнократна помоћ износила је 4.262,00 динара. Број корисника ДПН-а је повећан за око 25%, у односу на претходну годину.

На другом месту је збрињавање деце и младих без родитељског старања, помоћ у решавању правно-породичних проблема и смештај у установе социјалне заштите и посредовање код других органа.

Табела IV 1.9. Корисници социјалне заштите: нови подаци

 
Облик заштите
БРОЈ КОРИСНИКА
2006
2007
2008
2009
Усвајање
-
-
1
-
Старатељство укупно
45
52
68
70
Смештај у установама
69
60
68
53
Породица
18
25
36
37
Д.П.Н.
189
170
220
260
МОП
1023
1023
1158
1250
Исxрана клуб
-
25
25
25
Натура помоћ
10
11
19
18
Једнократна новчана помоћ
403
452
543
458
Помоћ у кући
-
-
-
-
Дневни боравак
-
-
-
-
Рехаблитација
-
-
3
3
 
УКУПНО:
1.757
1.818
2.138
2.174

 





 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Према Aкционом плану, успостављене су услуге народне кухиње, системско-планско бављење социjалном политиком на међуопштинском нивоу за општине Пландиште, Вршац, Бела Црква и Алибунар.

Реализован је пројекат Хитне интервенције - Центар за психосоцијалну подршку жртвама насиља у породици општине Алибунар. Реализован је пројекат народне кухиње и трајно настављен за 50 оброка са тенденцијом пораста.

У оквиру овог пројекта постоји више услуга које се реализују: саветовалиште за брак и породицу, СОС телефон, прихватилиште за жене и децу жртве насиља у Белој Цркви, прихватилиште за стара лица у Старом Лецу општина Пландиште, Мобилни тим кластера, обучене геронтодомаћице.

Формирано је ЈАТП предузеће за бесплатни и субвенциониран превоз деце у школе на територији општине, Вршца и Панчева.

У току 2009. године, 7% укупног броја становника општине обратили су се ЦСР, ради пружања различитих облика социјалне заштите. За 2009. годину, подаци су приказани закључно са месецом септембром, тако да ће до краја године број бити нешто већи. Саветодавно, због породичних проблема, ЦСР се обратило преко 70 породица.

Повећање се односи на облике и мере социјалне заштите, нарочито остварених права на ТПН и материјално обезбеђење породице (МОП), као и породични смештај деце, једнократне помоћи и саветодавног рада са члановима дисфункционалних породица.

Највећи проценат повећања пружених облика заштите у односу на предходне године, односи се на материјалну помоћ грађанима, који су се нашли у тешкој материјалној ситуацији (МОП и једнократне помоћи). Када је у питању једнократна помоћ, просечно по једном кориснику (породици) једнократна помоћ износила је 4.262,00 динара. Број корисника ДПН-а је повећан за око 18%, у односу на претходну годину.

На другом месту је збрињавање деце и младих без родитељског старања, помоћ у решавању правно-породичних проблема и смештај у установе социјалне заштите и посредовање код других органа.
 
График: Преглед укупног броја корисника ЦСР по годинама

IV 01.04.02 Разлике између руралних области у Србији и ЕУ и Алибунару

 Област
Руралне области ЕУ-25
Србија
Алибунар
1. Основне карактеристике
 
Друштвено-економска структура
  • 17% укупног становништва ЕУ живи у превасходно руралним областима
  • 13% становништва је запослено у примарном сектору
  • Око 55% становништва у Србији живи у руралним областима
  • Око 33% запослених ради у примарном сектору
  • Сва насеља општине Алибунар су руралног типа
Стање у пољопривреди
  • Висока стопа продуктивности
  • Добро опремљена газдинства просечне величине од 20ха
  • Подршка пољопривреди од 60-их година прошлог века
  • Ниска стопа продуктивности, мала газдинства (3,5 ха), слабо опремљена са ниском стопом коришћења инпута
  • Слаба и неизвесна подршка власти
  • Ниска стопа продуктивности, мала газдинства
  • Извесна подршка локалних, покрајинских и републичких власти
Инфраструктура руралних области
  • Добро развијена
  • Лоша инфраструктура (економска и социјална)
  • Добра тврда инфраструктура
  • Недовољно добра социјална инфраструктура
Економска структура
  • Разноврсне привредне делатности
  • Створени нови рурални послови
  • Слабо диверсификоване привредне делатности
  • Недовољно развијено рурално предузетништво,
  • Низак ниво социјалних услуга
  • Слабо диверсификоване привредне делатности
  • Недовољно развијено рурално предузетништво
  • Социјалне услуге на задовољавајућем нивоу: Центар за социјални рад и Црвени крст
2. Развојни потенцијал
 
Људски ресурси
  • Степен локалних ресурса висок
  • Степен локалних капацитета, образовања и иницијативе је низак
  • Степен капацитета и иницијативе веома низак упркос чињеници да ниво формалног образовања задовољава
Образовање, професионална обука
  • Од почетка 70-их година подржавани из ЗПП (ЦАП)
  • Добро развијене саветодавне услуге
  • Фокусирано на техничке способности пољопривредника
  • Недостатак материјала за тренинге у менаџменту и маркетингу
  • Од недавно нова форма едукације (специфичне теме)
  • Највећим делом усмерено на техничке способности пољопривредника
  • Слаб приступ тренинзима у менаџменту и маркетингу
  • Низак проценат улаже у даљу едукацију и праћење савремених трендова
Удружења, сарадња
  • Формирање партнерстава
  • Мрежа пројеката
  • Нема партнерстава, само индивидуални пројекти
  • Мали напредак у формирању група произвођача и удруживању
  • Два локална удружења пољопривредника
  • Два удружења предузетника
  • Десетина локланих НВО и друштава
  • Локална Акциона Група у вишој фази формирања и едукације
Локална заједница
  • Развијене профитне организације и Локалне акционе групе
  • Иновативни и ефикасни локални предузетници и локалне власти
  • Мали утицај и надлежности локалне заједнице и неформалних група
  • Неефикасан процес доношења одлука (одозго на доле), слаб капацитет предузетништва
  • Локална Акциона Група у вишој фази формирања и едукације
  • Неразвијен предузетнички дух
  • Неповерење у мали бизнис, тежња ка запослењу у великим предузећима
3. Програми и финансијска подршка
 
Фондови, извори финансирања
  • Структурални фондови и LEADER I, II, LEADER+
  • Национални програми
  • Донације, пилот пројекти
  • Мали износи новца из буџета заједнице (општине) (углавном за инфраструктуру заједнице)
  • Симболична финансијска подршка Општине
  • Помоћ Општине у виду организованих служби за помоћ грађанима и предузећима у прибављању финанасијских средстава (кредити, бесповратна средства)
  • Директан приступ покрајинским и републичким изворима финансирања
Актери
  • Владине институције
  • Наука/истраживање
  • Снажан невладин сектор
  • Локалне акционе групе
  • У МПШВ је од 2008. године формиран Сектор за рурални развој
  • Невладине организације (мали утицај и мало средстава)
  • Локални предузетници и локалне власти (само у заједницама које имају иновативне локалне власти)
  • Фонд за развој општине Алибунар
  • Секретаријат за привреду, јавне службе и развој
  • Фонд за развој пољопривреде (основан 2009.)
  • Локални предузетници
  • Удружења грађана
  • Подручна канцеларија мреже за рурални развој
4. Приоритети у развоју
 
Главни циљеви руралног развоја
  • Конкурентност пољопривреде
  • Заштита животне средине путем реформе пољопривредних мера
  • Мултифункционалност
  • Продуктивност у порасту
  • Трговина, прерада, мала и средња предузећа
  • Конкурентност пољопривреде и МСП
  • Очување и оптимално коришћење природних и кулутрних ресурса
  • Квалитет живота локланог становништва
Средњорочни циљеви
  • Диверсификација привредних делатности
  • Развој инфраструктуре
  • Јачање институција и организација свих актера
  • Оптимално коришћење природних и културних ресурса, њихово очување и повећање вредности
  • Побољшање квалитета живота у руралним областима
  • Додавање вредности локалним производима и услугама, посебно кроз олакшан приступ тржиштима путем колективних акција
  • Примена нових знања, вештина и технологија у циљу повећања конкурентности производа и услуга руралних подручја
Саставни делови стратегија и њихови појединачни чиниоци
  • Фокус на одрживости локалне заједнице, путем мобилизације локалних потенцијала
  • Развој локалног сектора услуга, приватно-јавних партерстава и мреже
  • Фокус на МСП и сеоском туризму
  • Мало средстава и финансијске подршке
  • Ниска стопа запослености и могућности за нове пословне прилике
  • Локални актери без иницијативе
  • Фокус на одрживости локалне заједнице, путем мобилизације локалних потенцијала
  • Развој МСП и руралног туризма
  • Развој локалног сектора услуга, приватно-јавних партнерстава и мреже, засновано на новим вештинама и знањима

 

Штампа Ел. пошта

Baner Pecat 211x81