Туризам

Простор Јужног Баната одликује се разноликом структуром природних објеката и појава. Сви они располажу одређеним индивидуалностима и различитим туристичким атрактивностима, које представљају сложен комплекс природних туристичких ресурса. Не мање атрактивни и разноврсни су и уметнички, историјски , културни и антрополошки ресурси који су уткани у ентитет овог региона.

Специјални резерват природе "Делиблатска пешчара"

Обухвата 350 км квадратних. Представља најочуванији компактан предео у Војводини.  У богатој флори присутан је велики број ретких, посебно реликтних и ендемичних степских и пешчарских врста, очуваних и сложених екосистема. Због специфичних природних и климатских услова, иако је на надморској висини од само 200 м, Делиблатска пешчара има климу сличну планинској. На југоисточној страни Пешчара досеже до саме обале Дунава, где су заштитом обухваћене и две аде (Жилава  и Чибуклија). 

Пешчара је слабо насељена, са ретким селима углавном на самој периферији резервата. Међу потенцијалним туристичко просторним целинама и локалитетима идентификовани су атар села Шумарак, са ловним теренима овог села и Дубовца, као и периферни простори села Шушара, Загајачких брда и Думаче, као и неке друге мање површине. Неки од простора су туристички  већ делимично активирани- Девојачки бунар и Чардак, а налазе се на граничној зони заштићеног природног добра.

Могући видови развоја туризма на овом простору су: ловно-риболовни, еко туризам, излетнички, сеоски, боравишно рекреативни.

ШГ «БАНАТ» газдује са три ловишта укупне површине 46000ха. То су «Делиблатска пешчара», «Доње подунавље» и Вршачке планине. Ловишта се простиру на територији општина Вршац , Бела  Црква, Ковин и Алибунар   и Панчево. Сва три ловишта се битно разликују. По својој величини , лепоти , богатству и разноврсности флоре и фауне истиче се Делиблатска пешчара.То је шумско ловиште на благо заталасаном пешчаном рељефу са карактеристикама степског ловишта. У свом југоисточном делу прелази у ловиште водено –мочварног типа. Тај део је посебна целина, под називом «Лабудово окно» где дивљач водених станишта борави, размножава се, а у једном делу године и лови.

Термоминералне воде: Хидрогеолошким истраживањима , откривено је више налазишта геотермалних вода. Воде припадају групи радијумских вода , те се могу користитиу терапијске и друге туристичке сврхе.
У досадашњем развоју туризама овај  природни ресурс није значајније валоризован и коришћен упркос чињеници да постоје  претпоставке на основу којих се може размишљати о формирању здравствено-лечилишног и здравствено –рекреативног центра

Природни ресурси за развој туризма на рекама и језерима

На подручју Јужног Баната доминирају реке Дунав, Тамиш, Нера, Караш,Брзава и Моравица, велики канал ДТД код Банатске Паланке и велики број језере са најпознатијим у Белој Цркви. Тридесет и трећа по величини река у свету Дунав, кроз Јужни Банат протиче у дужини од 80 км те својим током обухвата  многе аде, ниски приобални појас Панчева, Ковина и Беле Цркве, рукавце и ритове и представља природну везу овог подручја са Немачком, Аустријом, Мађарском, Румунијом и Бугарском. Ову зону  као целину, чија је основа Дунав, треба  туристички јединствену посматрати. Међутим , ова река , за сада представља неискоришћен туристички потенцијал. Поред наутичке и купалишне функције, његови рукавци имртваје имају предиспозиције за развој спортског риболова. Речане аде погодне су за риболов, комбиноване спортско-рекреативне активности на копну и води, а ритски  обални простори на Дунаву, пружају погодне услове за опстанак бројних врста ловне дивљачи и развој ловног туризма. Бројни су локалитети погодни за развој наутичког туризма и спортског риболова , који би уз организацију и мала улагања били исплативи у најкраћем року.

Белоцркванска језера

Својом туристичком атрактивношћу и израженом спортско-рекреативном функцијом истичу се Белоцркванска језера и Вршачко језеро. «Бисери Баната» Белоцркванска језера, седам већих језера са кристало чистом водом, налазе се у непосредној близини града Беле Цркве. Изузетно су богата рибом/амур , смуђ, штука, шаран, сом/ и прави су изазов за спортске риболовце. Најстарје и рекреативним потребама прилагођено језеро је Главно језеро. Осталих шест језера, за  сада се и поред значајних туристичких потенцијала, који омогућавају развој рекреативног туризма на води , као и риболовног туризма,  недовољно користе .

Еколошко –туристичке вредности Вршачких  планина

Вршачке планине –геолошки реликт Панонске низије. Највиши врх Вршачких планина достиже 641м надморске висине и представља највишу тачку у Војводини. Виши планински предели обрасли су листопадним дрвећем и четинарима што значајно доприноси еколошкој и рекреативној вредности простора. На планинама је пронађено преко 1000 биљних врста , па су због укупних екосистемских, флористичких и пејзажних вредности заштићене као парк природе.  Нижим деловима доминирају виногради са белим винским сортама те цео крај представља један од најзначајнијих виноградарских реона у Србији, са бројним подрумима вина. На врху истоименог брда постоје остаци некадашњег војностратегијског утврђења, стари град «Кула» зиданог највероватније половином XИВ века. Од некадашње тврђаве остала је само бранич кула. На небу изнад Брега често се могу видети шарене куполе параглајдера.

Туристичке вредности антропогених потенцијала

Јужни Банат није традиционална туристичка дестинација, али развој туризма се може ослонити на врло занимљиве , напред наведене ресурсе. Ипак може се рећи да су најконкурентнији ресурси сачињени од специфичних социо-културних особина, јер је Банат простор где различите нације, религије, културе, вере, животни стилови већ вековима коегзистирају, као и изузетни природни потенцијали са добрим делом заштићеном природном средином. Треба нагласити да се овај регион налази на раскрсници путева ЕУ, те да је генерално гледано његов туристичко-географски положај веома добар. Гостољубивост локалног становништва је снага на коју туризам овог региона може да рачуна. 

Без обзира на многе слабости које су евидентне и које коче развој туризма на региону (недовољне промотивне активности,  неизграђен имиџ региона и општина на туристичком тржишту, недовољна издиференцираност производа у односу на конкуренцију, непостојање планова за развој туризма, застарелост смештајних капацитета, непостојање туристичке сигнализације, недовољно укључивање комплементарне привреде у развој туризма), овај регион види перспективу у развоју туризма. У том смислу израђен је Просторни план Делиблатске пешчаре, који ће у многоме дефинисати правце развоја како туризма, тако и других грана привреде општина чија подручја захвата ова регулација. У изради су и многе стратегије развоја општина, као и региона у оквиру којих се посебна пажња поклања могућностима развоја туризма како на већ сада атрактивним просторима тако и на просторима које тек треба активирати.