Пољопривреда

Поред индустрије, у Јужнобанатском региону, носилац привредног развоја је и пољопривреда. Она чини окосницу агроиндустријског комплекса, једног од најважнијих производних комплекса у структури укупне привреде Региона и Србије. Пољопривредно земљиште представља један од највреднијих потенцијала Региона. Од укупне површине Јужног Баната,која износи 4.245 км2, 81% заузимају пољопривредне површине.

Пољопривредне површине (по попису РЗС) у 2003.години у Јужнобанатском региону заузимају 341.477 ха,од чега је у  индивидуалном власништву 223.221 ха ( 65,37% од укупних пољопривредних површина Региона). Њих чине:

• Обрадиве површине - 311.812 ха (индивидуалне 220.094 ха или 70,58% од укупних обрадивих површина)
• Пашњаци – 25.587 ха (индивидуални 979 ха или 49,72% од укупних пашњака)
• Рибњаци, трстици и баште – 4.078 ха (индивидуални 251 ха или 6,15% од укупних површина под рибњацима,трстицима и барама)

Обрадиве површине заузимају 311.812 ха и њих чине: 

1. оранице и баште( 300.239 ха) или 96,29% , на којима је 2003.године засејано:
   • жита - на 187.822 ха или 60,24% обрадивих површина
   • индустријско биље – на 77.540 ха или 24,87% обрадивих површина
   • повртно биље – на 14.343 ха или 4,60% обрадивих површина
   • сточно крмно биље – на 11.353 ха или 3,64%
2. воћњаци ( 1969 ха ) или 0,63 % обрадивих површина
3. виногради (3.162 ха ) или 1,01% обрадивих површина
4. ливаде ( 6.442 ха ) или 2,07 % обрадивих површина

Пошумљене површине и просечна дрвна маса

У  Јужнобанатском округу,у 2003.години је пошумљено 332 ха (у шуми, док  пошумљавања ван шума није није било),од 22.715 ха укупно обраслих шумских површина. Просечна дрвена маса је укупно 95.315 м2, а 63% је техничко дрво.

Број и структура запослених

Од укупно запослених у Јужном Банату, у пољопривреди,шумарству и водопривреди је запослено 11,6 %, у рибарству 0,13%, а у прерађивачкој индустрији 41,9 %.

У  2003.години у Јужном Банату је народни доходак износио 45.223.037 хиљада динара, где је у пољопривреди,шумарство и водопривреди износио  8.305.272 хиљада динара ( односно учешће је 18,36% ), у рибарству је износио 26.746 хиљада динара ( учешће од 0,06%) и прерађивачкој индустрији 27.571.529 хиљада динара ( 60,97% учешће у укупном народном доходку).

Развојни потенцијали

Због својих природних карактеристика земљишта, климе и водених ресурса,Регион Јужног Баната има велики потенцијал у сектору пољопривреде, који није у потпуности искоришћен. Уз адекватну аграрну политику, пољопривреда може дати значајан допринос економском развоју земље. Она запошљава,директно или индиректно велики број људи, учествује значајним делом у спољној трговини, обезбеђује прехрамбену сигурност грађана, доприноси руралном развоју и еколошкој равнотежи.

Међутим, горе наведени показатељи показују да пољопривреда, тренутно, није у стању да се укључи у равноправну утакмицу са конкуренцијом,пре свега са ЕУ, а и са земљама из окружења услед следећих проблема:

• Робна размена за инпуте већине пољопривредних производа прикрива стварне трошкове и вредности производа, тако да пољопривредни произвођачи немају праве информације о ценама, него се њихов потенцијални профит прелива другима;
• Тржиште земљишта не функционише на задовољавајући начин (услед застарелог регистра земљишта и катастарског система, неефикасности система закупа државног земљишта и државних фарми, недостатка дугорочних кредита за куповину земљишта, неуспешне примене закона за плаћање закупа, као и неизвесности у ширем економском смислу која обесхрабрује дугорочна улагања);
• Тржиште руралних кредита готово у опште не постоји (одсуство кредитирања, недостатак ликвидности, знања и искуства у банкарском сектору за пољопривредне кредите, непостојање пољопривредне профитабилности, високог ризика, непостојања права над земљиштем које би могло обезбедити јемство);
• Спора приватизација, са мало страног улагања (након афере са "Агроживом" системом, држава поново постаје носилац власништва у већини комбината. Страна улагања у другим привредама у транзицији су основни вид оживљавања индустрије, што у нашој земљи није случај);
• Тржишна инфраструктура, институције и организације се слабо развијају (економичност је ниска, недостатак знања о функционисању тржишта и маркетинга производа, производни учинак, нарочито на приватним газдинствима је веома низак. Прерађивачки капацитети немају проблем са са малим капацитетима, за разлику од произвођача, али монополски положај и велики ниво субвенција кроз јефтине кредите и отписе дугова, чине да се одржава неефикасна производња)
• Тржиште кредита је ограничено мањкавом законском регулативом и непостојањем законских оквирa (отежава укључивање комерцијалних породичних газдинстава у дистрибуцију пољопривредно прехрамбених производа);
• Слаба подршка институција;

SWOT анализа : Тржиште пољопривредних производа

SWOT анализа: Пољопривредна политика