Привреда
У региону Јужног Баната развијене су све привредне области и то: индустрија, пољопривреда, грађевинарство, индустрија грађевинског материјала, трговина, угоститељство, туризам, саобраћај и везе, стамбено комунална делатност као и финансијске и друге услуге. Носиоци привредног развоја Региона су индустрија и пољопривреда, док се у наредном периоду ставља приоритет на развоју и унапређењу туризма.
У области индустрије водеће гране су:
Базна хемијска индустрија
- Производња петрохемијских производа, сировина и хемикалија
- Производња вештачког ђубрива
Прерађивачка хемијска индустрија
- Производња лекова и фармацеутских сировина
- Производња козметичких препарата
- Производња пластичних маса
Прерада нафте и нафтних деривата
Металска и електро индустрија
- Металопрерађивачка делатност
- Производња сијалица
- Производња алуминијумских профила и конструкција
- Метална галантерија
- Производња процесне и остале опреме
Прехрамбено прерађивачка индустрија
- Млевење и љушћење житарица
- Производња хлеба и пецива
- Прерада воћа и поврћа
- Прерада меса и млека
- Производња шећера и кондиторских производа
- Производња вина, пива, алкохолних и безалкохолних пића
- Производња скроба
- Производња сточне хране
Прерада неметалних минерала
- Прерада и обликовање стакла
Индустрија коже, обуће и текстила
- Производња обуће
- Прерада коже и израда кожне галантерије
- Производња готових текстилних производа
Индустрија грађевинског материјала
- Производња финалних производа од дрвета и резане грађе
- Производња класичног и ламелног паркета
- Грађевинска столарија
- Израда намештаја
- Производња палета и амбалаже од дрвета
На територији Региона регистровано је 8.232 правних лица, од тога 6.089, односно 73,97% послује у привреди, уз развијено занатство са 12.093 радњи. Правна лица регистрована у привреди су у знатној мери приватна предузећа – 88,13%.
Према подацима из регистра предузећа Јединственог информационог коморског система, у структури активних предузећа најбројнија су мала предузећа 93,95%, следе средња предузећа са 4,98% и велика предузећа са 1.07%.
Највећи број предузећа концентрисан је у делатности трговине 56,03%, индустрије 14,52%, финансијских и других услуга 10,21%, пољопривреде 7,23%, грађевинарства 3,56%, саобраћаја и веза 3,22%, занатства и личних услуга 2,51% и у осталим областима 2,72%. (Број предузећа: трговина 3412, индустрија 884, финансијске и друге услуге 622, пољопривреда 441, грађевинарство 214, саобраћај и везе 197, занатство и личне услуге 153, остале делатности 166 ).
Структуру укупних прихода Региона опредељује област индустрије са 56,17% учешћа, затим област пољопривреде са 16,40% и трговина са 15,40% учешћа.
На евиденцији Националне службе за запошљавање, филијала Панчево, је 41.938 незапослених лица односно 47.102 лица која траже посао.
Друштвени производ јужнобанатског округа учествује у друштвеном производу Р Србије са 6,95 % односно АП Војводине са 22,75%. Највеће учешће у друштвеном производу Региона има општина Панчево 74,60%, затим општина Вршац 14,93%, следе општине Ковин 3,80%, Ковачица 2,15%, Алибунар 1,63%, Бела Црква 1,53%, Пландиште 0,83% и Опово 0,53%. Посматран са друштвено-економског становишта, период од 1990 до 2007 карактерише опадање бруто националног дохотка, изражен процес дезинвестирања у привреду, опадање запослености и раст броја незапослених лица.
Бруто национални доходак у Јужном Банату је 1990. године по глави становника износио 3.136ЕУР (динарска противвредност), док је 2002. године износио 1.628ЕУР (динарска противвредност ).
Када је реч о распоређености националног дохотка по секторима доминантан је сектор индустрије, други по снази је сектор пољопривреде, а тек на трећем месту је сектор услуга.
