gore

  • slika 3

Привреда

У региону Јужног Баната развијене су све привредне области и то: индустрија, пољопривреда, грађевинарство, индустрија грађевинског материјала, трговина, угоститељство, туризам, саобраћај и везе, стамбено комунална делатност као и финансијске и друге услуге. Носиоци привредног развоја Региона су индустрија и пољопривреда, док се у наредном периоду ставља приоритет на развоју и унапређењу туризма.

У области индустрије водеће гране су:

Базна хемијска индустрија

  • Производња петрохемијских производа, сировина и хемикалија 
  • Производња вештачког ђубрива

Прерађивачка хемијска индустрија

  • Производња лекова и фармацеутских сировина
  • Производња козметичких препарата 
  • Производња пластичних маса

Прерада нафте и нафтних деривата

Металска и електро индустрија

  • Металопрерађивачка делатност
  • Производња сијалица
  • Производња алуминијумских профила и конструкција
  • Метална галантерија
  • Производња процесне и остале опреме

Прехрамбено прерађивачка индустрија

  • Млевење и љушћење житарица
  • Производња хлеба и пецива
  • Прерада воћа и поврћа
  • Прерада меса и млека
  • Производња шећера и кондиторских производа
  • Производња  вина, пива, алкохолних и безалкохолних пића
  • Производња скроба
  • Производња сточне хране

Прерада неметалних минерала 

  • Прерада и обликовање стакла

Индустрија коже, обуће и текстила

  • Производња обуће 
  • Прерада коже и израда кожне галантерије
  • Производња готових текстилних производа

Индустрија грађевинског материјала 

  • Производња финалних производа од дрвета и резане грађе
  • Производња класичног и ламелног паркета
  • Грађевинска столарија
  • Израда намештаја
  • Производња палета и амбалаже од дрвета


На територији Региона регистровано је 8.232 правних лица, од тога 6.089, односно 73,97% послује у привреди, уз развијено занатство са 12.093 радњи. Правна лица регистрована у привреди су у знатној мери приватна предузећа – 88,13%.

Према подацима из регистра предузећа Јединственог информационог коморског система, у структури активних предузећа најбројнија су мала предузећа 93,95%, следе средња предузећа са 4,98% и велика предузећа са 1.07%.

Највећи број предузећа концентрисан је у делатности трговине 56,03%, индустрије 14,52%, финансијских и других услуга 10,21%, пољопривреде 7,23%, грађевинарства 3,56%, саобраћаја и веза 3,22%, занатства и личних услуга 2,51% и у осталим областима 2,72%. (Број предузећа: трговина 3412, индустрија 884, финансијске и друге услуге 622, пољопривреда 441, грађевинарство 214, саобраћај и везе 197, занатство и личне услуге 153, остале делатности 166 ).

Структуру укупних прихода Региона опредељује област индустрије са 56,17% учешћа, затим област пољопривреде са 16,40% и трговина са 15,40% учешћа. 

Од укупно запослених 74.492, у привреди и ванпривреди је 78,40% радника и у самосталним радњама 21,60%. Највећи број запослених је у прерађивачкој индустрији 22.068, пољопривреди 7.192 и трговини 4.875. Општина Панчево запошљава највећи број радника у привреди 22.685, затим општина Вршац 9.311, следе општине Ковин 3.471, Алибунар 2.701, Ковачица 2.369, Бела Црква 1.883, Пландиште 1.743 и Опово 571.

На евиденцији Националне службе за запошљавање, филијала Панчево, је 41.938 незапослених лица односно 47.102 лица која траже посао.

Према подацима Републичког завода за статистику, са стањем од 08.04.2005. године, на подручју јужнобанатског региона регистровано је 12093 радњи, са заступљеношћу у свим привредним делатностима, сем у рибарству и производњи и снабдевању е.енергијом, гасом и водом, а нарочито у области трговине 45,99%, саобраћаја и веза 15,98%, прерађивачкој индустрији 12,20%, угоститељству 8,92%

Друштвени производ јужнобанатског округа учествује у друштвеном производу Р Србије са 6,95 % односно АП Војводине са 22,75%. Највеће учешће у друштвеном производу Региона има општина Панчево 74,60%, затим општина Вршац 14,93%, следе општине Ковин 3,80%, Ковачица 2,15%, Алибунар 1,63%, Бела Црква 1,53%, Пландиште 0,83% и Опово 0,53%. Посматран са друштвено-економског становишта, период од 1990 до 2007 карактерише опадање бруто националног дохотка, изражен процес дезинвестирања у привреду, опадање запослености и раст броја незапослених лица. 

Бруто национални доходак у Јужном Банату је 1990. године по глави становника износио 3.136ЕУР (динарска противвредност), док је 2002. године износио 1.628ЕУР (динарска противвредност ). 

Када је реч о распоређености националног дохотка по секторима доминантан је сектор индустрије, други по снази је сектор пољопривреде, а тек на трећем месту је сектор услуга.

Штампа Ел. пошта