cyr eng  rom  sk  it
O nasilju u školama PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 01 oktobar 2009 15:40

ZA SADA NE ZABRINJAVA

-Mada su zabeleženi slučajevi, po definiciji, zaista nasilničko ponašanje, o većini se može govoriti kao o   dečjim nestašlucima – Zabeleženi su i prvi slučajevi elektronskog nasilja – Porodica je osnov svega – Škole su dobro pripremljene za preventivno delovanje-

Nasilje u školi je tema koja je, na žalost, sve više prisutna u svakodnevnom životu. Da li je ova pojava i u kolikoj meri prisutna u školama alibunarske opštine, šta je ustvari nasilje, šta su uzroci nasilja i druga pitanja, tema je razgovora, vođenog sa Tanjom Balmazović, pedagogom u Osnovnoj školi „Bratstvo i jedinstvo“ u Alibunaru, Marijom Filić, pedagogom u Osnovnoj školi „Dušan Jerković“ u Banatskom Karlovcu i Doruom Srbinom, direktorom Srednje ekonomsko-trgovinske škole „Dositej Obradović“ u Alibunaru. 

Nasilje u školi je, hteli mi to priznati ili ne, prisutno, ali u znatno manjoj meri u odnosu na gradske sredine. Na svu sreću, nema pojava težih oblika. Ono što je verovatno iznenađujuće, nasilje je prisutno u osnovnim školama, dok ga u srednjoj školi, kako to ističe direktor Srbin, nema. U alibunarskoj osnovnoj školi beleži se u prošloj godini, četiri do pet slučajeva, koliko odprilike i u Banatskom Karlovcu. Žrtve i počinioci nasilja u Alibunaru su i učenici i nastavnici a u Banatskom Karlovcu, nasilnici i žrtve su isključivo učenici. Postoji i zanemarivanje kao oblik nasilja, pri čemu su deca tome izložena u svojim porodicama, ali je to dosta teško dokazati pa samim tim i preduzeti potrebne mere. Nasilje je prisutno i u starijoj i u mlađoj đačkoj grupi.

Elektronsko nasilje

-Ono što posebno zabrinjava je pojava elektronskog nasilja, odnosno nasilja gde se koriste mobilni telefoni pa se deca snimaju u toaletima. O tome deca nerado pričaju, mada je u školi ovakav vid nasilja u prošloj godini evidentiran u tri slučaja. To je prisutno u pubertetskom uzrastu i što je posebno karakteristično, jedan od roditelja je odobravao postupak svog deteta – kaže Tanja Balmazović i dodaje da se o nasilju uopšte malo i nerado govore.

Marija Filić, pedagog karlovačke škole ukazuje da su škole dobile protokol, na osnovu čega je urađen akcioni plan. Škola se dosledno pridržava tih odredbi. Ona ukazuje da se događanja iz porodice kasnije manifestuju i u školi, te da deca koja su zlostavljana u svojoj porodici, često agresiju, tamo stečenu, kroz negativnu energiju prenose na decu   u školi. U osnovi dečjeg ponašanja, najčešće je stanje u porodici. Jer, mnogi roditelji, zbog postojećeg stanja u društvu imaju premalo vremena za bavljenje svojom decom i njihovim problemima. Oni ne priznaju da ima nasilja nad decom u kući i da je postojeći način vaspitanja, koji oni primenjuju, sasvim normalan. Oni najčešće ne veruju da njihovo dete ispoljava nasilje nad drugom decom.

-U našoj školi se s vremena na vreme događa fizičko nasilje i mi smo u obavezi da to suzbijamo preventivnim razgovorima gde učestvuju i nastavnici i roditelji. Cilj je da se tako nešto ne događa ni u školi ni na uluci. Deca znaju šta se ne sme, ne samo u školi, već i na ulici, na putu od škole do kuće i nazad – kaže Marija Filić.

 

Šta se podrazumeva pod terminom nasilje?

To je veoma teško definisati. Posebno kada je reč o deci školskog uzrasta, pa su stoga prisutne i slobodne interpretacije Ako je narušavanje integriteta ličnosti prisutno, na primer, više puta, može se govoriti o nasilju. Sa druge strane, možda je sam termin nasilje, bar kada su u pitanju osnovci, prejaka reč. A zvanična definicija kaže da se „nasilje definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje za posledicu ima stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja ili dostojanstva dece ili učenika“ i može biti emocionalno, fizičko, elektronsko, socijalno, seksualno...

Verbalno nasilje prethodi fizičkom

A kada do nasilja dođe, bilo ono fizičko ili verbalno, bitno je, kako ističe pedagog Filić, da se deca suoče sa slučajem i da im se ukaže na sve posledice takvog ponašanja. Neka od dece ispoštuju dogovor, prihvate istinu i svoju grešku, dok druga, ona buntovna, i ne. Verbalno nasilje je više prisutno i ono često prerasta u fizičko, doznajemo od pedagoga karlovačke škole. Najčeće je reč o pojedinačnim sukobima ili, kada dete, koje je izolovano iz grupe, teži da se u tu grupu vrati. A pojave nasilja između učenika i nastavnika u karlovačkoj školi nije bilo.

Na svaku pojavu nasilja, po saznanju da je do toga došlo, prvi reaguje odeljenski starešina. Ukoliko on nije u stanju da taj konflikt razreši, uključuje se pedagog, pa direktor, a potom, po potrebi i tim formiran za tu priliku, u kome su nastavnici fiskulture, direktor, pedagog i po jedan nastavnik iz svake smene. Na razgovor se pozivaju, ako se za to ukaže potreba i roditelji Za sada se uglavnom sve završava u kancelariji pedagoga i direktora, gde se traže uzroci, ukazuje na neželjene posledice i traži napravičnije rešenje. Odeljenske starešine mahom, po rečima Tanje Balmazović u najvećem broju slučajeva, oko 80 odsto, uspešno rešavaju sve slučajeve nasilja. A koje mere treba preduzeti prema deci, nasilnicima, regulisano je propisima. No disciplinske mere, kako ona ističe, ne daju neke posebne efekte. Mnogo je efikasnije i korisnije razgovarati sa decom, uvideti razloge takvog ponašanja i omogućiti im da svoju energiju negde na najkorisniji način usmere. Deca, počinioci, su mahom iskrena u razgovoru koji sa njima vodi stručni radnik i priznaju ono što su učinila.

Nasilja u pravom smislu te reči nema. Ova škola dosledno deluje na vaspitnom planu ali i preventivnom i zahvaljujući saradnji svih nas, nema nasilja. Škola raspolaže video nadzorom, imala je i fizičko obezbeđenje i to je verovatno jedan od razloga što nije bilo nasilja. Saradnja sa roditeljima je dobra, organizuju se roditeljski sastanci i savetovanja i to svakako utiče da roditelji vode brigu o deci. Dosta dobru saradnju imamo i sa dečjim dispanzerom i to takođe daje rezultate.Možda ima nekih manjih nesuglasica na relaciji profesor – učenik i učenik – učenik, ali je sve to u granicama tolerancije. Učenici znaju šta mogu i smeju i šta ne mogu i ne smeju da rade i to se dosledno poštuje (Doru Srbin, direktor Srednje ekonomsko-trgovinske škole „Dositej Obradović“).

Roditelji

Ne postoje pravila o uzrastu dece koja se nasilno ponašaju. Nasilničko ponašanje prisutno je i kod starije i kod mlađe dece. Posledice su međutim znatno manje kod mlađeg uzrasta i to zbog manje fizičke snage. A kada je reč o verbalnom nasilju, radi se mahom o korišćenju psovki u svakodnevnoj komunikaciji. Najčešći inicijatori nasilja su deca povratnici, bar kada je reč o Banatskom Karlovcu. Da li će efekta biti više ili manje dosta zavisi i od odnosa roditelja. Gde su roditelji pristrani, potrebno je uložiti mnogo više rada. Marija Filić posebno ukazuje na dobru saradnju sa roditeljima koji se uvek odazovu pozivu, kao i dosta dobar rad, pre svega preventivni i rad koji je u skladu sa postojećim akcionom planom. NJeno iskustvo govori da su prethodne generacije bile agresivnije od sadašnjih i da ono što se poslednjih godina događa može da se podvede pod dečje nestašluke.

Kada je reč o nasilju nastavniku prema učeniku u alibunarskoj osnovnoj školi, zanimljivo je, po rečima Tanje Balmazović, da takve informacije dolaze od dece, koja se požale nekom od nastavnika u koga imaju posebno poverenje. Retki su slučajevi da se učenik požali stručnom radniku. Kada se dođe do saznanja o prisutnosti nasilja od strane nastavnika prema deci, vode se individualni razgovori. Težih slučajeva nasilja, poput udaranja dece, nije bilo. No postoji, kaže Balmazović, psihološko nasilje, koje je međutim prikriveno i teško ga je dokazati. Zanimljivo je da deca o nasilju koje nastavnici ispoljavaju prema njima nerado govore, verovatno i iz straha od posledica i tek nakon dužeg razgovora otvaraju se i iznose slučaj. A nasilje prema nastavniku je uglavnom verbalnog karaktera, pa se može na primer reći, da je je pre reč o izostanku kućnog vaspitanja, odnosno da je reč o „nevaspitanom detetu“ a ne o nasilju.

Škola u Alibunaru takođe ima svoj program rada za prevenciju nasilja. S tim u vezi organizuju se i različite manifestacije čiji je osnovni cilj prevencija i veća prisutnost lepih reči i postupaka. Organizuju se i akcije različitog karaktera koje razvijaju takmičarski duh, što je takođe, šire gledano, u funkciji borbe protiv nasilja.

Vredno je istaći da se alibunarska osnovna škola uključila u projekat „Škole bez nasilja“. Prikupljeno je 180 upitnika od strane učenika koji su dali svoj glas ovom projektu. Ako se dobije i saglasnost Saveta roditelja, što se inače očekuje, škola će biti uključena u projekat. Naravno, potrebno je obezbediti i sredstva za njegovu realizaciju. 

Z.G. 

 
Opština Alibunar je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem korišćenjem snage vetra kao čistog i u potpunosti obnovljivog izvora energije.
 
RocketTheme Joomla Templates