lat eng  rom  sk  it
I 03. Општи увод ПДФ  Array Штампа Array  Ел. пошта
У смислу најшире дефиниције руралног, рурална Србија се састоји од разноврсних заједница у којима живи и ради скоро половина популације. Ово подручје заузима 85% површине земље са пејзажима и местима изванредне лепоте и еколошке вредности. Било да живе у градовима или у руралним областима, оно што људи у Србији највише вреднују код села јесте квалитет животне средине и само друштвено ткиво руралних заједница. Рурална економија је значајна не само због њеног доприноса богатству нације, већ и због чињенице да је она темељ важних друштвених и еколошких инстанци. Политика руралног развоја је све важнији део Заједничке пољопривредне политике Европске уније, ЗПП (Common Agricultural Policy, CAP). Она промовише одрживи развој у руралним подручјима Европе, решавајући економска, социјална и еколошка питања. Више од половине становништва ЕУ живи у руралним подручјима, која покривају 90% територије ЕУ.

Предности руралне економије огледају се у нивоу квалитета живљења, еколошким, друштвеним и културним ресурсима, потенцијалним компаративним предностима као што је близина природних ресурса. Њене слабости се у многоме односе на мању густину насељености, слабију економску и друшвену инфраструктуру, слабији квалитет и мањи обим услуга јавних и приватних служби, мање прилика за запошљавање и остваривање прихода као и удаљеност од урбаних центара.

Оквири руралне политике у којима се до скоро радило воде порекло од Другог светског рата, међутим, показало се да вредности, уверења и модели понашања на којима је заснована послератна “рурална политика” не могу бити трајни. Услед заједничког деловања друштвених и економских тенденција дошло је до фундаменталних промена у становиштима о томе чему служи село и које су вредности и приоритети јавне политике. Јавни интерес у погледу хране се померио са питања квантитета на питања квалитета а затим и безбедности хране. Дошло је до значајног повећања нивоа заинтересованости и бриге за животну средину, тако да сада многи вреднују “рурално” више као извор еколошких добара него као место производње прехрамбених производа. Као резултат горе наведених тенденција, последњих година је дошло до низа додатних реформи оквира политике у скоро свим европским земљама, делимично као одраз ових промена у околностима, вредностима и приоритетима.

Општина Алибунар према Типологији руралних области спада у Регион I: Високо продуктивна пољопривреда и интегрисана привреда. Целокупна територија Општине спада у руралне области. Са таквим својим карактеристикама, Општина има потребу стратешког усмерења своје руралне политике. Први корак на том путу је квалитетна анализа стања.

Анализа постојећег стања обухвата:

  • економску ситуацију/конкурентност сектора пољопривреде и хране (сектор пољопривредне производње, газдинстава и сектор прераде пољопривредних производа) приказујући предности и мане,
  • опште стање животне средине и
  • општу социјално-економску ситуацију у руралним областима.

Ова три аспекта су компаративно анализирана и представљена на три нивоа:

  • националном - Република Србија,
  • регионалном - Регион 1 према типологији руралних области и
  • општинском нивоу – општина Алибунар.

Одељци Национални и Регионални ниво представљају сажетак Плана Стратегије руралног развоја Републике Србије 2009-2013, како би се стеклао неоипходан увид у контекст и позицију општине Алибунар у оквиру Републике Србије, АП Војводине и Региона коме припада. Уколико је читаоцу овај контекст добро познат, може одмах прећи на одељак Локални ниво – општина Алибунар. 

 
Општина Алибунар је организација која брине о заштити животне средине.
Ми ублажавамо штету насталу загађењем коришћењем снаге ветра као чистог и у потпуности обновљивог извора енергије.
 
RocketTheme Joomla Templates