Национални парк Фрушка Гора уздиже се на јужном ободу Панонске низије. Средишњи део Фрушке горе је национални парк кога изузетним чине више од 1.500 врста биљака и ретки примерци златног орла и птица певачица. Барско-мочварна подручја, Обедска бара, Стари Бегеј-Царска бара и Лудошко језеро, уписана су у Листу мочвара од међународног значаја према Рамсарској конвенцији. Обедска бара у Срему је специјални резерват природе (која је прва основана заштићена област у свету (1874)), као и Царска бара у Банату. Лудошко језеро - налази се у близини Суботице и проглашено је специјалним резерватом природе. Делиблатска пешчара се налази у југоисточном делу региона и заузима површину од око 29.000 ха.  Последња је и највећа оаза пешчарско-степске и шумске вегетације, која је некада доминирала Панонском низијом. Суботичко-хоргошка пешчара чини најјужнији део пространог пешчаног подручја у међуречју Дунава и Тисе, које се протеже од Будимпеште до Северне Бачке. Специјални резерват природе Горње Подунавље се налази на северозападу Бачке и простире се дуж леве обале Дунава између 2366 км и 1433 км речног тока, и граничи се са Националним парком Драва у Мађарској и Парком природе Копачки рит у Хрватској. Он је укључен у стратегију прекограничне заштите природе која има за циљ осинвање резервата природе Средњи Дунав који је потенцијални резерват биосфере. Овај резерват је такође именован као орнитолошки значајно подручје 1989. године као и један од кандидата за заштићена влажна подручја према Рамсарској конвенцији.

Ловишта овог региона су богата ситном и крупном дивљачи. Најпознатија ловишта, са комфорним објектима за смештај ловаца су у околини Бачке Паланке, Бечеја, Шида, Суботичка пешчара и др. Посебну занимљивост ове области чини рибарство и узгој разноврсне рибе. На многим местима уређени су вештачки рибњаци, а међу њима је најпознатији рибњак у Ечки код Зрењанина. Узгајање коња и развој коњичког спорта је традиција Војводине, а најпознатије ергеле су "Зобнатица" крај Бачке Тополе и "Карађорђево" код Бачке Паланке.