Током последње две деценије у овом подручју дошло је до прилично изражене поларизације газдинстава према величини и статусу поседа. Једна оваква дуална структура газдинстава углавном је последица два фактора:

Просечна величина фарми износи 3,53ха и нижа је у односу на друга рурална подручја. Оно што регион такође издваја је прилично велики број малих газдинстава – проценат газдинства величине до 3ха износи чак 66% од укупног броја газдинстава у овом региону. Овако велики проценат малих газдинстава може се објаснити чињеницом да је због релативно повољног развоја инфраструктуре и задовољавајућег нивоа услуга друштвених служби у овом руралном региону, известан број домаћинстава користи ова тзв. ‘газдинства’ само у функцији боравишта, иако по статистичкој дефиницији она спадају у нормална газдинства. У прилог томе говоре и подаци о високом и растућем учешћу непољопривредних газдинстава у укупном броју газдинстава, које у овом региону износи 62,5%. Број вертикално интегрисаних (мешовитих) газдинстава (13% укупног броја) је значајно мањи него у осталим руралним регионима, а то је очигледно последица поларизације газдинстава према изворима прихода. Са друге стране, фарме величине преко 10ха заузимају чак 30% пољопривредних површина региона. Такође, 30% фарми у Србији величине преко 10ха се налази у овом региону. Унутаррегионалне разлике у погледу структуре газдинстава огледају су у величини газдинстава у источном делу региона која је већа од просечне.