Скоро 85% укупних површина под индустријским биљем у Србији, чине засејане површине у овом руралном региону. Производња индустријског биља одвија се на великим газдинствима и прилагођена је потребама прерађивечких капацитета. Ланац производње и снабдевања пољопривредних производа је унапређен након завршетка приватизације, тако да су произвођачи и прерађивачи развили уговорно обавезујуће односе који доводе до високе стабилности тржишта. Производња поврћа заузима 5% ораничних површина региона, што представља четвртину укупне површине под поврћем у Србији. Током последњих неколико година произвођачи су почели да удружују своје ресурсе како би заједнички пласирали своју робу на тржиште. У деловима региона у којима постоји дефицит радне снаге поврће се производи само за потребе појединачних газдинсатва или локалног тржишта. Велики део укупне производње се прерађује. На територији овог региона постоје значајни технолошки савремени капацитети за прераду који могу да одговоре на захтеве квалитета ХАЦЦП система.

У Војводини која поседује веома повољне климатске и земљишне услове, воћарска и виноградарска производња се врши на више од 29.000 хектара, а годишње се у просеку произведе око 210.000 тона воћа и 90.000 тона грожђа. У објектима винарија (27 винарија) просечна годишња производња износи 160.000 хектолитара вина. Поред познатих вина са Палића, Вршачких винограда и Фрушке Горе, у Војводини се годишње произведе 2,76 милиона хектолитара пива. Услови животне средине и услови за пољопривредну производну на територији Војводине се утолико разликују да се на основу њих могу разликовати три виноградарска подручја: подручје Срема, подручје Баната и подручје Суботичко - Хоргошке пешчаре.

С обзиром на високу производњу жита, регион је највећи произвођач свињског и живинског меса, са учешћем у укупној количини произведеног меса у овом региону са 37% односно 33%. Однос броја стоке и одговарајуће земљишне категорије је неповољнији у односу на друге руралне области Србије. Овај регион учествује са 21% у укупном броју говеда у Србији, и са само 14% у укупном броју оваца. Унутар регионалне разлике у погледу заступљености сточарства у производној структури су прилично изражене. Западни део региона, посебно подручје Срема и Мачве, одликује се повољнијим односом броја стоке и земљишних површина, док је на подручју Баната овај однос знатно неповољнији.