Регион I је економски најразвијенија област Србије. Његово учешће у укупном БДП земље износи 20% од БДП Србије, односно 50% од БДП руралних области. Остварени БДП по становнику је 31% већи у односу на друга рурална подручја. Висок проценат БДП по становнику остварују се у великим градовима (Зрењанин, Кикинда, Сента, Вршац, Суботица, Апатин, Бечеј) са диверсификованом економском структуром.

Осам индустријских грана игра водећу улогу у сектору индустрије и рударства у овом региону: прехрамбена индустрија, индустрија нафте и природног гаса, прерада хемијских производа, производња хемијских производа, производња готових текстилних производа, производња електричних машина и уређаја и производња пића. Овим индустријским гранама бави се око 65% укупног броја предузећа која запошљавају 65% укупног броја запослене радне снаге. Производња прехрамбених артикала има највеће учешће у броју предузећа (14%), броју запослених (21%), и оствареној заради од извоза (30%). Ова предузећа представљају снаге постепеног развоја у гранама своје делатности, а проблеми у вези са њиховим развојем и пословањем директно утичу на степен развоја, не само одређене индустријске гране већ и саме индустрије у целини. Индустријски капацитети овог региона су углавном приватизовани. Процењује се да учешће предузећа/компанија са заједничким улагањима у укупном броју предузећа износи око 3%. Међутим проценат учешћа њиховог капитала је много већи – највећа и најпрофитабилнија предузећа у региону су приватизована страним капиталом. Процењује се да се око 20% од укупног броја предузећа у страном власништву у Србији налази у овом региону.

Агро-индустријски сектор игра најзначајнију улогу у домаћем производу у Војводини, тако да се може сматрати кључним играчем у економији Војводине. Високи ниво развоја овог сектора није ни случајност нити производ амбиција социјалистичког планирања, већ је базиран на дугој традицији и природним ресурсима. Извозни капацитети овог сектора су углавном усмерени ка републикама бивше Југославије и земљама региона југоистичне Европе, као и ка Руској Федерацији.

Структура БДП по секторима показује висок удео примарног сектора, који износи 33.24% укупног БДП региона. О релевантности примарног сектора овог региона за националну економију говори податак да се 37% БДП Србије оствареног у пољопривреди, формира управо у овом региону. Продуктивност изражена односом БДП сектора према броју запослених у примарном сектору региона је изнад националног просека (28% изнад просека Србије) и значајно превазилази вредност овог параметра у дугим руралним регионима. Продуктивност пољопривреде овог региона је за трећину (32%) изнад просека Србије. Више од 95% укупне територије региона има већу продуктивност аграрног сектора од националног просека, која у неким случајевима (Бечеј, Кула, Оџаци, Врбас) двоструко премашује просечну продуктивност пољопривреде Србије. Висока продуктивност аграрног сектора условљена је добро структуираним производним ланцем, са чврстим везама у систему производње и прераде пољопривредних производа. Висока заступљеност државног сектора, највећи прерађивачи и предузећа са највећим комплексима земљишта налазе се у овој области. Најзаступљенији сектор у структури БДП је секундарни, који формира 42.36% укупног БДП региона. Интрарегионалне разлике у продуктивности секундарног сектора су веома изражене и крећу се од 25% до 417% у односу на национални просек. У случају неких општина (Апатин) изузетно повољни резултати економског развоја уопште, па тако и продуктивности индустријског сектора, последица су посебне позиције једног предузећа (пивара). У оквиру терцијарног сектора за регион су нарочито значајне делатности трговина на велико и мало и саобраћај. Разлог томе је развијена привредна структура, значајна инвестициона активност, висок удео региона у укупном извозу Србије (преко 33%). Поред тога, подручје се граничи са четири државе (Румунијом, Мађарском, Хрватском и Босном) и на овој територији се укрштају најважни магистрални правци.