Овај регион обухвата северни део Србије. Покрајина Војводина скоро у целости припада овом региону као и руралне општине у северо-западном делу Централне Србије (Мачва). Већи део територије је под степом и ораничним површинама са интензивном пољопривредном производњом. Рељеф северне Србије је превасходно равничарски, осим на територији Срема у коме доминира планина Фрушка Гора и на територији југоисточног Баната са Вршачким брегом. Река Дунав са својим притокама има највећи хидрографски потенцијал. Она је такође најважнији водени пут и најзначајнији стратешки правац према Европи. Овај регион је богат водама. Велике реке, Дунав, Сава и Тиса теку кроз овај регион. За потребе уклањања вишка воде, изграђени су “системи амелиорације” који мрежом канала и објеката за управљање водама покривају површину од око 21.000 квадратних километара. Систем канала Дунав-Тиса-Дунав (ДТД) је вишенаменски објекат инфраструктуре: мрежа канала дугачка 930 км од којих је 590 км пловно. Канал ДТД омогућава уклањање вишка воде са више од једног милиона хектара и у исто време ствара услове за наводњавање усева на површини од више од пола милиона хектара. Ефекат канала ДТД представља постизање две жетве годишње и повећање приноса за више од 15%.

У поређењу са другим руралним регионима у Србији, овај регион се може сматрати изузетно хомогеним у погледу својих геоморфолошких карактеристика и природних услова. Са друге стране, евидентне су значајне разлике у погледу економске структуре и развоја, које су од почетка 1990-тих све изразитије: западни део региона који обухвата подручје Бачке, Срема и Мачву, генерално је развијенији у поређењу са источним делом – Банатом.