Упркос општој усаглашености ставова о значају пољопривреде и пољопривредно-прехрамбене индустрије за економију, са формулацијом пољопривредне стратегије је започето 2004. године, а усвојена је 2005. године, што је такође значило и нови почетак за пољопривредну политику Србије. Главна стратешка оса пољопривредне стратегије се фокусира на:

• Хармонизацију пољопривредне политике и механизама ЗАП и изградњи капацитета и институција потребних за постизање неопходног прилагођавања,
• Јачању конкурентности сектора пољопривреде и пољопривредно-прехрамбеног сектора у погледу будућег чланства у СТО и постепеном смањењу увозних царина и контроле на границама,
• Модернизацији сектора пољопривреде и прехрамбено-прерађивачког сектора, побољшању прихода газдинстава и животног стандарда пољопривредног и руралног становништва.

Између 2004. и 2005. године дошло је до промена политике и померања са интервенција тржишне политке и политике цена на структуралну политику и рурални развој како су подстицаји за инфраструктуру и улагања у газдинства (укључујући мере у циљу подршке модернизацији газдинстава) повећали своје учешће у буџету, док су се трошкови интервенција тржишне и политике цена (нпр. за мере подршке тржишним ценама пољопривредних производа, директна плаћања или субвенције за производна средства) значајно смањили (у укупно мањем буџету).

II 05.01. Тржишна политика и политика цена пољопривредних производа

Интервенције тржишне политике и политике цена су данас још увек важни инструменти политике који су углавном у складу са ЗПП, али су у исто време и инструмент са све мањим утицајем. Пољопривредна Стратегија предвиђа да ће доћи до већег фокуса на структурним мерама и мерама руралног развоја, а да ће бити мање интервенција у погледу тржишне политике и политике цена.

II 05.02. Политика руралног развоја

Национална стратегија руралног развоја још увек није усвојена, иако је сачињен Нацрт за који се очекује да ће бити усвојен у првој половини 2009. године.

2004. године је МПШВ по први пут у својој историји укључило буџетску линију за подршку руралном развоју. Од тада, Уредбом Владе се сваке године одређује шема помоћи руралном развоју. У погледу административних капацитета за спровођење политике руралног развоја, МПШВ је формирало нови Сектор за развој села и пољопривреде. Овај сектор је убрзо прерастао у Сектор за рурални развој.

II 05.03. Регионална политика

У Србији постоје значајне разлике у погледу регионалног развоја, са великим руралним областима које заостају у економском и друштвеном развоју. Основни циљеви политике регионалног развоја су:

• постепено смањење регионалних разлика;
• спречавање даљег пропадања неразвијених области као што је то случај јужне Србије;
• заустављање негативних миграторних кретања;
• спречавање непланског и нерационалног коришћења земљишта.

Због разноликости Србије, све политике и програми неће имати исти ефекат у свим регионима, а одговор на одређене политике и програме ће се разликовати од региона до региона.

Један партиципаторни приступ који доводи до децентрализоване разраде планова руралног развоја и планова локалног развоја (са територијалним приступом заснованим на локалним партнерствима) је стога од кључне важности како за рурални тако и за регионални развој. Многе мере, политике и програми који су креирани за спровођење на хоризонталном нивоу, а који су усмерени ка поспешивању руралног и пољопривредног развоја, се могу усмерити и постати део планова локалног развоја (као Лидер иницијатива) од којих би рурални развој имао значајне користи.

II 05.04. Политика заштите животне средине у пољопривреди

У Србији је према препорукама ЕУ, 2001. године Министарство за науку и заштиту животне средине (бивше Министарство за заштиту природних ресурса и животне средине) реструктурисано. Оно је од тада било одговорно за усклађеност закона, припрему и спровођење прописа и стварање услова за спровођење принципа одрживог развоја у земљи. Поред тога, у надлежности овог Министарства је заштита ваздуха, воде, земљишта, биљног и животињског света. Ово Министарство је припремило нацрт закона о Систему заштите животне средине који је одобрила Скупштина јануара 2004. године, а фебруара 2004. године усвојило Методолошки приступ припреми и имплементацији Националне еколошке политике и Национални еколошки акциони план Републике Србије. Поред тога, усвојена је и Национална стратегија за управљање отпадом.

У Министарству животне средине и просторног планирања, које је сада надлежно за ову област, издвајају се Сектор за заштиту природе и Сектор за заштиту природних ресурса.