II 04.01. Службе финансијске подршке

Годишњи пољопривредни буџет омогућава како средњерочне тако и краткорочне кредите (на 12 месеци) за куповину пољопривредне механизације, система и опреме за наводњавање, формирање воћњака, изградњу стакленика и формирање сточног фонда, као и за куповину средстава за рад (трошкови куповине семена, ђубрива, итд.) и за мања улагања.

Комерцијалне банке такође нуде пољопривредне кредите како краткорочне тако и средњорочне на основу гаранција (хипотеке, имовине којом се гарантује зајам, итд.).

Још један начин кредитирања представљају Фондови за развој формирани 1992. године. Под овим фондовима, финансијска подршка је усмерена ка поспешивању извоза и користи се за програме економског и регионалног развоја.

II 04.02 Саветодавне службе и обука у пољопривреди

Саветодавне услуге у пољопривреди у Србији традиционално пружају полу-аутономан Институт за примену науке у пољопривреду (ИПНП) и експерти из пољопривредних задруга и прехрамбено-прерађивачке индустрије.

Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду је оформило мрежу за подршку руралном развоју, која као развојни циљ има убрзање и уједначење руралног развоја у Србији, кроз ангажовање, изградњу и унапређење капацитета локалне заједнице и кроз обезеђење двосмерног протока информација између централног и локалног нивоа.

Успостављени су регионални центри у Краљеву, Новом Кнежевцу, Лозници, Љигу, Зајечару, Врању, Вршцу, Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Великом Градишту, Новом Саду, Суботици, Сремској Митровици и Крушевцу, чија је сврха јачање регионалне повезаности ради економије обима и ради припремања за примену ЛЕАДЕР метода (подршка за оснивање Локалних акционих група – ЛАГ)

Пројектни циљеви мреже за рурални развој су следећи:

• Установити постојеће и развити нове потенцијале за рурални развој
• Организовати ефикасно и правовремено прикупљање и давање информација од кључне важности за рурални развој
• Побољшати вертикални и хоризонтални проток информација кроз идентификацију локалих актера и подршку локалним / регионалним мрежама за рурални развој.

II 04.03. Образовање и обука у пољопривреди

Србија има разгранат систем образовања у пољопривреди, који је организован путем одређеног броја пољопривредних школа и факултета. Цео овај систем је у надлежности Министарства просвете које је одговорно за креирање и спровођење наставних планова и програма. Србија такође има око 60 средњих пољопривредних школа лоцираних широм земље у којима се уче различити аспекти пољопривреде и технологија прехрамбене производње.

На нивоу средњих школа, техничке школе карактерише агроиндустријско образовање које не производи оне врсте квалификација које су у данашње време потребне предузећима како би се такмичила у тржишној економији. Оне представљају изоловане јединице у оквиру својих регионалних сектора и не успевају да искористе практичне ресурсе који их окружују. Постојеће реформе су усмерене ка решавању многих оваквих проблема увођењем програма обуке који могу помоћи руралним економијама или барем успоставити везе са њима.

Потребно је ставити већи акценат на управљање пословањем газдинства и на практичне вештине пољопривредне производње као и на управљање пројектима руралног развоја.

II 04.04. Гране индустрије које производе производна средства /Индустрија инпута

Српској пољопривреди су неопходна производна средства/инпути који би побољшали технологију и продуктивност производње. Стога је индустрија производних средстава за пољопривреду важан сектор модернизације пољопривреде. Реконструкција и даљи развој грана индустрије које је Србија некада имала, могао би постати динамичан економски сектор који би могао омогућити производна средства за пољопривреду по нижим ценама, повећати продуктивност пољопривреде и приходе пољопривредника, поспешити извоз производних средстава за пољопривреду у суседне земље и могућност запошљавања у руралним областима Србије.