II 03.01. Водни ресурси

Србија поседује довољне количине водних ресурса како би задовољила своје потребе за водом, уколико се они рационално користе, штите од загађења и уколико се изграде неопходни објекти који ће омогућити дистрибуцију неуједначених токова у простору и времену. Мање од 8% свих расположивих вода потиче са територије Србије. Површинске и подземне воде се користе за јавно водоснабдевање.

Водни ресурси у Србији се суочавају са проблемима загађења због нетретираних индустријских и градских отпадних вода, пољопривредног отицања, отицања са депонија као и због загађења од речног саобраћаја и термоелектрана. Квалитет воде у Србији је релативно низак и и даље се погоршава. Примери веома чисте воде су веома ретки и могу се наћи у планинским областима.

Канал Дунав-Тиса-Дунав, највећи и јединствен хидросистем у свету, не искоришћава се за пољопривредну производњу или је то веома мало. Речни токови се такође веома мало користе за наводњавање. Од укупних обрадивих површина, само се око 1,6% површина (78.000 ха) наводњава.

II 03.02. Биолошка разноврсност

Територија Србије обухвата пет биогеографских области: медитеранску, средњеевропску, понтску, циркумбореалну, средње-јужноевропско-планинску. Процењује се да се у Србији налази око 1000 биљних заједница. Степен разноликости животињског света је такође висок. Процењује се да укупан број врста присутних на територији Србије износи 44 200 или 43% од оних присутних у Европи. Према критеријима IUCN (Међународна Унија за заштиту природе) Србија представља један од шест европских и један од 153 светска центра биолошке разноврсности. Од животињских врста 500 представља угрожене врсте, а 600 биљних врста се карактерише као угрожено.

II 03.03. Земљиште

Процењује се да је процесом ерозије погођено до 80% пољопривредног земљишта у Србији. У централним и брдско-планинским регионима преовлађује водна ерозија, док је у Војводини доминантан тип ерозије - еолска ерозија (под утицајем ветрова). Земљиште се такође загађује у близини индустријских комплекса разним штетним супстанцама, док на тло утиче и експлоатација рудних блага.

II 03.04. Шуме

Шуме и површине под шумама покривају 28% укупне територије Србије (само шуме покривају скоро 26%). Однос броја шума у приватном власништву и државном власништву у просеку износи 50:50. Стање шума карактерише њихова неповољна структура. Младе шуме у државном власништву покривају 23,5%, а ниско растиње и жбуње 10%. Проценат младих шума и нископродуктивних шума износи више од 55%. Из горе наведеног разлога и због неповољне старосне структуре шума, стопа искоришћености потенцијала станишта је ниска. Значајно учешће нископродуктивних шума у укупним шумским ресурсима је веома важан,  како са становишта економије тако и у погледу капацитета апсорпције CО2 која је у синергији са производњом дрвне масе.

Географски положај, разноврсни климатски услови и услови станишта у Србији омогућили су присуство великог броја различитих шумских фитоценоза, који указују на богату биолошку разноврсност у шумама Србије.

II 03.05. Утицај пољопривреде на животну средину

Притисак пољопривредне производње на животну средину тренутно није велики. Међутим, могуће је да ће се ситуација брзо променити због све већег коришћења инпута (производних средстава). Како се припремају нове мере политике у овом сектору, сада је добра прилика да се уведу они елементи политике који ће допринети ефикаснијој пољопривредној производњи која ће мање негативно утицати на животну средину.

Могуће је да ће се сама структура пољопривреде у Србији драстично променити као последица планираних реформи. На пример, веома је вероватно да ће се просечна величина газдинства повећати, да ће се производња интензивирати, као и употреба пестицида. Вероватно ће се развити планови за наводњавање и дренажу. Ови трендови могу довести до губитка биолошке разноврсности, укључујући и животињске и биљне врсте као и компонената традиционалног пољопривредног пејзажа.

Економски раст, отварање тржишта за извоз и приближавање ЕУ, ће вероватно имати негативни утицај на животну средину. У једној таквој ситуацији постављање темеља једне ефикасне пољопривредне производње која не штети животној средини представља изазов за Србију. Кључни први корак је обезбеђивање да процеси креирања пољопривредне политике и политике заштите животне средине буду добро интегрисани.