II 02.01. Пољопривреда у привреди

Учешће примарне пољопривредне производње у БДП 2007. године је износио 16,6%, упркос чињеници да је њено просечно учешће у БДП током времена опадало. Међутим, просечни удео пољопривреде је још увек висок у поређењу са ЕУ-25 (1,6% 2007. године). Уколико се делатности прераде хране и пића, а које су у вези са пољопривредом, додају примарној производњи, пољопривреда је, у овом ширем смислу, највећи појединачни привредни сектор, са учешћем од 25% у структури БДП.

Око 66% од укупног земљишта у Србији окарактерисано је као пољопривредно земљиште (од чега проценат учешћа обрадивог земљишта износи 65%, у односу на ЕУ-25 где овај проценат износи 67%).

Пољопривреда у Србији наставља да ангажује значајан проценат укупне радне снаге. Стопа запослености у примарном сектору износи 23,36%, а уколико се томе дода прехрамбена индустрија (4,5%), пољопривреда представља значајан извор радне снаге у руралним областима. Око 150.000 људи је запослено у пољопривредно-прерађивачком и пољопривредном-индустријском сектору услуга.

Прехрамбено-прерађивачка предузећа представљају највеће послодавце у индустријском сектору, са више од 90.000 запоселних (2007. година).

Продуктивност пољопривреде, како продуктивност земљишта тако и продуктивност рада, је испод просека ЕУ, због ниског нивоа коришћења инпута (ђубрива, пестициди, семе) и коришћења капитала (механизације, савремене опреме, инфраструктуре).

II 02.02. Земљишни ресурси и структуре газдинстава

II 02.02.01. Коришћење земљишта, власништво над земљиштем и приватизација

Пољопривредно земљиште у Србији покрива у просеку 5,1 милиона хектара (ха) (неких 66% укупног земљишта) од којих око 3,6 милиона ха представља обрадиво земљиште (укључујући и вишегодишње културе).

Састав земљишта и климатски услови су повољни за пољопривредну производњу. Равнице Војводине, Поморавље, Посавина, Тамнава, Западно и Јужно Поморавље имају повољне услове за механизовану производњу ратарских култура и производњу поврћа. Брдовити предели на југу, западу и истоку Србије пружају услове за производњу воћа, грожђа и вина као и за узгој стоке. Брда и планине Златибора, Рудника, Старе Планине, Копаоника, Таре, Златара, Пештера, Хомоља и Шар Планине су привлачни за развој узгоја оваца и говеда, шумарства и туризма.

Највећи део пољопривредног земљишта у Србији је у приватном власништву јер пољопривреда није била у потпуности национализована у Југославији. Укидањем прописа о максимуму величине имања од 10 ха уклоњена је препрека за постојање тржишта земљишта.

II 02.02.02. Структуре газдинстава

Српском пољопривредом доминирају самостална газдинства која користе више од 80% пољопривредног земљишта, док остатак земљишта (20%) користе пољопривредни комбинати и задруге. Углавном због историјског прописа по коме су самостална газдинства ограничена на максимум величину имања од 10 ха (који је недавно укинут), самостална газдинства у Србији су у просеку много мања него у осталим европским земаљама.

Преко 75% самосталних газдинстава поседује мање од 5 ха, а мање од 5% поседује више од 10 ха, користећи 23% укупног пољопривредног земљишта. У оквиру приватног сектора пољопривредне производње, постоји око 700.000 самосталних газдинстава са мање од 10 ха земљишта. Већина ових газдинстава поседује мање од 5 хектара који су обично испарчани на неколико мањих појединачних парцела. Утврђено је да је величина газдинства у просеку 27 ха што је знатно више у односу на просек АПВ који је испод 3 ха. До одступања је дошло због намерног избора газдинства која су махом већих површина. Површина газдинстава су подељена у просеку на 11 парцела што указује да је просечна парцела површине 2,5 ха. Овај податак нам указује на извесну уситњеност поседа. Такође је утврђено да са повећањем површине газдиства долази до укрупњавања парцела.

Због своје мале величине, већина ових газдинстава производи само за сопствене потребе, а на тржиште пласирају само мали део своје производње (‘‘пољопривредници који производе за сопствене потребе’’). Стога многе породице са ових газдинстава у многоме зависе од извора прихода и могућности запошљавања изван газдинства.

У оквиру приватног сектора пољопривредне производње, јавља се група комерцијалних газдинстава, која производе превасходно за потребе тржишта. Међу овим произвођачима издвајају се две посебне групе: прва група се састоји од оних пољопривредника који поседују велика газдинства и превасходно су оријентисани ка екстензивној пољопривредној производњи, а друга група се састоји од оних који поседују мало мање хектара искоришћених за производњу воћа и поврћа високог квалитета (интензивна пољопривредна производња). Подаци Пописа становништва из 2002. године указују на две значајне промене у последњој деценији, наиме указују на смањење укупног броја газдинстава и на повећано учешће непољопривредних газдинстава у укупном броју газдинстава.

Врста производње којом се газдинство бави:

• ратарском производњом бави се 25% газдинстава;
• ратарско-сточарском производњом бави се 30% газдинстава;
• ратарско-повртарском производњом бави се 40% газдинстава;
• ратарско-воћарском производњом бави се 5% газдинстава.

II 02.03. Пољопривредна производња

У погледу производне вредности (процене Организације за храну и пољопривреду УН), кукуруз је најважнији производ у Србији, након кога по важности долази свињско месо, кравље млеко, пшеница и говеђе месо. Производња воћа и поврћа је такође значајна, а јабука, парадајз, шљива, љута паприка, паприка, кромпир, грожђе и малине су најважнији појединачни производи.

II 02.03.01. Ратарска производња

Површина земљишта за ратарску производњу је остала стабилна током последњих пет година. За производњу појединих кључних усева као што су житарице и уљарице, пољопривредници су значајно побољшали своју продуктивност.

Житарице доминирају семенском производњом у Србији, и њихово учешће у засејаним површинама износи 60% односно 47% у укупним обрадивим површинама.

Србија има идеалне климатске услове за узгајање многих сорта воћа. Њена територија је богата областима са микроклимом која су савршрно погодна за органску производњу воћа што чини развој овог сектора изузетно обећавајућим. Већина воћних сорти се узгаја у савршеним условима, ручно се беру и пажљиво складиште и пакују. Већина воћних сорти се у Србији још увек узгаја на малим породичним газдинствима са ниским просечним приносима.

Семе сунцокрета је најважнијии производ у оквиру под-сектора/гране производње уљарица са производњом од неких 350.000 тона у 2007. години (РЗСС). У погледу вредности производње производња семена сунцокрета се налази на десетом месту листе ОХП УН.

II 02.03.02. Сточарска производња

Број стоке у Србији је значајно опао с почетка 90-их година (за више од 30%). Неколико фактора је допринело овом паду укључујући и укупно смањење броја газдинстава, смањена потражња за производима животињског порекла (који су скупљи од производа биљног порекла), мала газдинства и лоше сточарство (што сточну производњу чини мање рентабилном од семенске производње). Вероватно је и недостатак сточне хране и одговарајућих ветеринарских служби такође допринео овом паду.

Званични подаци показују да је број скоро свих врста стоке опао током последњих петнаест година. Производња је опала још више од самог броја стоке због додатних потешкоћа приликом пружања одговарајуће исхране стоке и ветеринарске неге. Чак и пре 90-их година, продуктивност је увек била ниска по западноевропским стандардима. Међутим, током последњих пет година сточна производња и сам број стоке су стабилизовани.

II 02.04. Утрошак хране

Иако утрошак хране има већи удео у расположивом приходу потрошача у Србији него у ЕУ, утрошак основних прехрамбених производа по становнику, и то посебно меса, је мали услед ниже стопе прихода. Посебно је евидентан дисбаланс у утрошку меса, који је традиционално веома важан у Србији, међутим, због високе цене меса, утрошак по становнику је много мањи него у ЕУ-25. У поређењу са ЕУ-25 чини се да је утрошак житарица по становнику много виши. Како се приходи повећавају очекује се да се модели потрошње полако промене са већим утрошком меса и мањим утрошком основних прехрамбених производа.

II 02.05. Цене пољопривредних производа

Од 2000. године, произвођачке цене скоро свих ратарских и сточарских производа су у опадању. Може се претпоставити да је разлог томе делимично и инфлација у Србији и девалвација домаће валуте, док су номиналне цене биле у порасту током истог периода. Међутим, сам развој номиналних цена многих производа, изражених у динарима, је такође био негативан због напора Владе да смањи субвенционисање производа и учини тржишта пољопривредних производа ефикаснијим. На тај начин су скоро сви производи доживели пад стварних произвођачких цена. За 2007. годину постоје неке индиције да је ова тенденција заустављена, јер су цене неких производа (углавном сточарских) порасле. Разлог за то би делимично могло да буде увођење ПДВ-а на набавне цене пољопривредних производа. Произвођачке цене у Србији за већину пољопривредних производа су на нижем нивоу у поређењу са просечним произвођачким ценама у ЕУ -25.

II 02.06. Трговина пољопривредним производима

Пољопривредно-прехрамбени сектор је 2007. учествовао са неких 20% у укупном извозу Републике Србије, што представља веома висок проценат не само у поређењу са ЕУ-25 (6%) већ и у поређењу са земљама у окружењу као што су Хрватска и Босна и Херцеговина (обе са мање од 10%). Учешће пољопривредно-прехрамбеног сектора са 7% у укупном увозу Србије, са друге стране, је веома мало у поређењу са неким земљама у окружењу (Босна и Херцеговина које представља главно извозно тржиште производа из Србије, има учешће од 20%), а на истом нивоу је као у ЕУ-25 (6%).

II 02.07. Прехрамбено-прерађивачка индустрија

Прехрамбено-прерађивачка индустрија је важна привредна грана у Србији због своје снажне везе са пољопривредом и високе стопе учешћа у запослености. Она запошљава око 150.000 људи (2002) или 10% радне снаге земље у око 3200 предузећа.

Прехрамбено-прерађивачки сектор у Србији има велики развојни потенцијал. Већ је дошло до значајног напретка у модернизацији и технолошком побољшању многих делова прехрамбено-прерађивачке индустрије путем приватизације, као и њихове оријентисаности ка тржишту и усклађивању са стандардима квалитета и здравствене заштите ЕУ, што је унапредило њихову конкурентност. Међутим, многи други погони за прераду остају у прехрамбеном сектору и суочавају се са превеликим капацитетом, застарелом технологијом и ниском конкурентношћу. Приоритет мора бити њихова модернизација и унапређење конкурентности.

II 02.08. Шумарство

Укупна површина под шумама у Србији износи 2.360.400 ха или 26,7% укупне површине, што је нешто ниже од просечног процента површина под шумама у Европи.

Опште стање шума је незадовољавајуће, а тренутно стање шума у државном власништву карактерише недовољан обим производње, неповољна старосна структура, незадовољавајућа густина засада и проценат површине под шумама, неповољно стање састојина - висок проценат састојина са неуједначеним покривачем и површинама под коровом и незадовољавајући здравствени стандарди (МПШВ, 2004). Постојећи ниво производних процеса у шумарству, због технолошких и организационих недостатака као и због недостатка развијених путних мрежа у шумским областима утиче на шумарску делатност/управљање шумама. Квалификовани кадар није адекватан.

Однос шумске и пољопривредне повришне (39:61) је повољан и изнад је односа у Европи, што је, такође велика предност за успешан развој пољопривредне производње. Међутим, добар део обрадивог земљишта је закишељен, као резултат неконтролисане употребе хемијских средстава, а у Војводини и заслањен, што све умањује производне могућности, а повећава трошкове производње. Потребне су одређене агротехничке мере за поправљање земљишне структуре - калцификације, већа употреба органског ђубрива и др.