Сва објективна предвиђања указују на то да ће се овакав развој наставити и још више интензивирати у ближој и даљој будућности, како “ветрови промене” покренути путем технолошког напретка (ICT), либерализације трговине, глобализације, итд., сада снажно дувају над руралним областима Европе (и Србије) покрећући нове динамичне процесе брзих и коренитих промена.

Општини Албунар остаје да се што брже прилагоди овим променама.

IV 05.01. Култура

Општина је вишенационална и представља читаву ризницу културног блага различитих нација.

На територији целе општине често се организују изложбе слика академских сликара и сликара аматера, како из општине Алибунар тако и из других места. Локална удружења (нпр. удружење „Милош Црњански“ Бан. Карловац) организују књижевне вечери.

Домови културе су пасивнији у раду, али свако насељено место има фолклорну секцију, које обухватају и младе и старије нараштаје. Постоји и низ традиционалних манифестација које се одржавају сваке године, где долазе гости из Румуније, Словачке, Далмације, Лике итд, представљајући игре и фолклор из својих крајева.

Раније су у Домовима културе гостовали глумци из разних позоришта из Новог Сада, Трстеника, Вршца, Београда, са разним позоришним представама су се представљали нашим грађанима. У оквиру Домова културе, постојала је и пракса биоскопских пројекција популарних филмова, која је временом замрла.

У општини раде две библиотеке, у Алибунару и у Банатском Карловцу, које су пуне добре литературе.

Удружења жена се труде да очувају традицију свог народа и са изложбама ручних радова обишле су много градова у Србији у Војводини.

У новије време успостављена је и институционализована културна сарадња са Грчком, Јапаном и Русијом на тему интеркултурног дијалога.

IV 05.02. Спорт

Модерне технологије (компјутери, мобилна телефонија, телевизија, видео игрице и др.) све више утичу на младе да буду физички неактивни. Тако се ствара привид да је спортска активност, активност као вид игре и забаве, сувишна, што је у протеклом периоду довело до упадљивог пада интересовања деце и омладине за учешће у спортским активностима. Физичка неактивност деце, а поготово адолесцената, негативно утиче на њихов физички и духовни развој. Таква ситуација угрожава јавно здравље, а самим тим и здравље појединца, док истовремено угрожава регрутну базу за врхунски спорт. Стога деца у спорту јесу основни приоритет будуће Стратегије развоја спорта у општини Алибунар.

У току израде Стратешког плана за спортску политику општине Алибунар, идентификована је потреба да локална самоуправа и остале ресорне институције на локалу које се баве спортом унапреде своја знања и вештине, како би обавезе које прелазе на локални ниво, из области спорта, у процесу децентрализације реализовале квалитетно.

У току рада закључено је да развој локалних капацитета не треба да буде дефинисан као посебан стратешки спортски приоритет, већ да ће се максимални резултати постићи само уколико свака мера и програм која се бави унапређењем спортских категорија становништва, буде у себи садржала интегрисане активности за постизање наведеног стратешког правца.

Задаци Спортског Савеза ће се током наредног периода у овом сегменту рада огледати кроз активности на:

• развоју и већој афирмацији омладинског аматерског спорта, као делатности кроз чије програме активно учешће узима, највећим делом, омладина и млађа популација нашег становништва;
• упућивање спортских организација на повезивање са привредним субјектима, месним заједницама и осталим деловима материјалног привређивања у циљу јачања материјалне базе спорта, као предуслова за његов развој и егзистенцију; 
• редовном праћењу, унапређивању и помоћи у реализацији Програма рада спортских организација на територији општине, чланица Савеза и Спортске асоцијације, посебно оних у савезном рангу такмичења, чији су такмичари и чланови деца из наше средине; 
• већем залагању у правцу реализације акције да се на пољу рада са млађим узрасним категоријама спортиста (пионири, наде и кадети), кроз организовање “школа” по одређеним спортским гранама, ангажују искључиво стручна лица, са доказаним педагошким и стручно-спортским квалитетима и квалификацијама. Користећи веома добра искуства током протеклих година у неким спортским гранама (рукомет, карате и сл.), иницирати на исти начин акције оваквих облика рада и у другим спортским гранама (гимнастика, атлетика, кошарка, одбојка и сл). Ово мора бити дугорочан задатак, посебно у програмима развоја клубова;
• јачању одговорности стручних кадрова који раде у клубовима за свој рад, ангажовање квалификованих, њихова стална едукација и стручно усавршавање, у складу са развојем спортских достигнућа и науке код нас и у свету.
• стварању обавезе клубова да своје кадрове континуирано стручно усавршавају путем курсева, семинара, течајева, па и школовања на педагошким установама из области физичке културе.

IV 05.03. Омладинске активности и организације

У Националној стратегији за младе кojу је прописало Министарство омладине и спорта, а Влада усвојила 9. маја 2008. године, млади су особе узраста од 15-30 година старости. У Републици Србији има око милион и по младих, штo у односу на укупан број становника чини двадесет процената.

Дугогодишња изолација земље и немогућност путовања, студирања, размене, учешће на скуповима довели су да млади тешко стичу слику о променама које се дешавају у свету.

Општина Aлибунар је прeпознала потребу рада на решавању омладинских питања у складу са Националном стратегијом за младе, пa je 2. децембра 2008. године одлуком председника Општине основана Локална канцеларија за младе, именован координатор канцеларије и 20. фебруара 2009. године образован Савет за младе, као независно радно тело Скупштине општине Алибунар. Како би се циљеви садржани у Националној стратегији за младе успешно спроводили, СО Алибунар 12. јуна доноси Oдлуку o приступању изради Локалног акционог плана за младе, на којем је Министарство омладине и спорта техничка и логистичка подршка. Општи циљ израде овог документа је побољшање положаја младих у општини Алибунар, њихово активније укључивање у живот локалне заједнице и стварање услова за здрав и квалитетан развој младих. Акциони план представља документ којим ће се спроводити брига за младе и треба да буде усвојен од стране локалне власти до краја 2009 године.

Делатности Канцеларије за младе:

• Подстиче младе да активно учествују у друштву;
• Развија сарадњу младих и обезбеђује услове за учешће у доношењу одлука кроз одржив институционални оквир, а на основу потреба младих и у партнерству са младима;
• Изграђује систем информисања младих на свим нивоима и у свим областима;
• Подстиче и вреднује изузетна испољавања и постигнућа младих у различитим областима;
• Унапређује могућности за квалитетно провођење слободног времена младих;
• Подстиче и стимулише све облике запошљавања, самозапошљавања и предузетништва младих;
• Унапређује безбедност младих;
• Чува и унапређује здравље младих, смањује ризике и водеће поремећаје здравља и развија здравствену заштиту прилагођену младима;
• Оснажује младе за иницијативе и активности које су у складу са основним циљевима одрживог развоја и здраве животне средине.

У досадашњем раду Канцеларије за младе остварени су контакти и одлична сарадња са већином институција у општини којe у свом подручју рада имају младе као циљну групу, међуопштинска и регионална сарадња са Локалним канцеларијама општине Пландиште, Вршац, Бела Црква и Панчево, сарадња на пројектима и активностима са НВО „PANACEA“ из Новог Београда, Центром за савремену едукацију „CSE“ из Новог Сада, УГ „Агора“ из Вршца.

У оквиру пројекта Канцеларије за младе „Омладински центар - акција за младе“ организоване су едукативне радионице и предавања за средњошколце и неформалне групе младих на теме:

• Комуникациона стратегија,
• Како комуницирати са донаторима
• Писање предлога пројекта
• Како функционише ђачки парламент
• Стратешко планирање
• Омладинско предузетништво

IV 05.04. Удруживање, умрежавање и међусекторска сарадња

Задруге:

• Алибунар: ЗЗ Прима;
• Локве: ЗЗ Интерагро, ЗЗ Виторул, ЗЗ Биопланта, ЗЗ Агроконцерн, ЗЗ Реколта;
• Владимировац: ЗЗ Владимировац;
• Селеуш: ЗЗ Нови Прогрес;
• Иланџа: ЗЗ Иланџа-комерц, ЗЗ Унија, ЗЗ Југостепа;
• Нови Козјак: ЗЗ Нови живот;
• Добрица: ЗЗ Бољи живот, ЗЗ Ленија;
• Банатски Карловац: ЗЗ Рачанска долина

Удружења:

На територији општине Алибунар постоје бројна удружења грађана, од којих смо издвојили она која су најактивнија, а од новооснованих, она која имају највећу перспективу.

“Удружење Малих и Средњих Предузећа и Предузетника Банатски Карловац” је невладина, нестраначка и непрофитна организација формирана 2001. године, ради представљања и координирања активности малих и средњих предузећа и предузетника. Основни циљеви Удружења су: промоција предузетничких вредности и културе; успостављање и развој добрих пословних обичаја и принципа неповредивости приватне својине; представљање програма, идеја и принципа Удружења у односу према органима Општине, Републике и другим домаћим и страним струковним организацијама и Удружењима. Удружење је од тада стекло искуство у управљању домаћим и међународним пројектима и било иницијатор за решавање одређених питања од значаја за локалну заједницу.

Удружење "Уникат" је од свог настанка 2005. године показало висок степен друштвене активности и то кроз иницијативу и организовање изложби ручних радова на смотрама у Војводини и Србији; хуманитарних акција за домове за незбринуту децу, за стара лица, школе за децу са посебним потребама, избегличке кампове; помоћи за елементарне непогоде; помоћи деци за операције у иностранству и донаторских вечера. С обзиром на специфичности интересовања оснивача „Уникат”-а, организација је окупљена око активности на изради артикала из кућне радиности. Средства прикупљена на тај начин користе се за остваривање неких од циљева организације: хуманитарне активности и очување традиције израде ручних радова.

У Банатском Карловцу је активно још једно удружење жена – „Златна нит“. Златна нит је заправо „мајка организација“ Уникат-а, који је настао тако што су се један број чланица Златне нити организовао у посебно удружење. „Златна нит“ постоји од 2002. године, и од тада је удружење активно у остваривању својих циљева: очување тадиције и старих заната.

У овој области, заштити традиције, народних рукотворина, активно је и удружење „Ризница“ из Алибунара. Ово удружење је успешно излагало своје радове на Међународном сајму туризма у Београду 2009. године, на штанду општине Алибунар.

У Алибунару је 2008. године основано Опште удружење пољопривредних произвођача. Опште удружење невладина, нестраначка и непрофитна организација чији су главни циљеви и задаци развој пољопривреде у Србији кроз рурални развој, путем којег ће се посебан нагласак ставити на развој породичних сеоских газдинстава, еколошке пољопривреде и сеоског туризма.

Удружење спортских риболоваца „Пешчара“ окупљено је око заједничких активности на очувању и побољшању спортског риболова. Чланови удружења се најчешће окупљају на „Белом багеру“ где је већ традиција да се сваке године организује такмичење у спортском риболову. Ово место је прозвано „рајем за пецароше“ јер је уређено и улепшано тако да ту радо долазе бројни пецароши. Овај локални догађај окупља велики број заинтересованих, како из наше општине, тако и из ближе и даље околине.

У општини Алибунар пчеларство има веома дугу традицију. Делиблатска пешчара је место које је у целој Србији позната као идеално место за добијање багремовог меда, а Сабор пчелара је манифестација која је дуги низ година окупљала хиљаде људи на Девојачком бунару. Сада је у Алибунару активно друштво пчелара „Багрем“, које је недавно прославило 40 година свог постојања.

На територији општине активна је и вероватно најстарија НВО – Црвени крст Алибунар. Црвени крст се већ годинама истиче својим хуманитарним и социјалним радом, укључен је у већину пројеката социјалног карактера који се спроводе у општини. Ова невадина организација сваке године организује предавања о болестима зависности, актуелним темама и добровољно давање крви.

Националне мањине такође имају своје организације, којима настоје да побољшају живот припадника националних мањина у Србији. Уз помоћ Заједнице Румуна у Србији (ЦРС) и Националног савета румунске националне мањине, Румуни у општини Алибунар имају прилику да буду у контакту са Румунијом, да се групишу по питањима која су за њих од посебног значаја и чувају своју традицију и културу. Обе ове организације имају своје огранке, тј. канцеларије у Алибунару.

За бригу о деци основан је „Дечји покрет“, који сваке године организује дечју манифестацију „Распевано пролеће“. Удружење је укључено је и у остале бројне иницијативе за добробит деце. У скоро свим насељеним местима основани су огранци овог удружења. Такође, ово удружење је било носилац активности за изградњу дечјих игралишта у свим насељеним местима у општини Алибунар.

Своја питања, Роми су одлучили да решавају заједнички тако што су формирали сопствена удружења. У Општини Алибунар постоје два удружења Рома. Удружење Рома „Романо Бич“ из Алибунара основано 2007-е године и удружење Рома „Бањаши“ из Добрице. Канцеларија за ромска питања је основана 2009-е године са циљем да се пружи подршка и помоћ угроженим Ромима на територији Општине Алибунар. Покрива област образовања, помоћ при запошљавању, помоћ у здравству и становању.

У сваком насељеном месту општине Алибунар постоји друштво ловаца, интегрисано у Општинско ловачко удружење “Срндаћ”.

Удружење грађана „ЛИДЕР+ Банатски Карловац“ је млада организација, формирана 2008. године на основама LEADER концепта Европске уније. ЛИДЕР+ промовише одрживи развој руралних подручја Србије и покреће иницијативе за решавање питања од значаја за: Побољшање конкурентности пољопривредног и шумарског сектора у Србији; Унапређење животне средине и руралног окружења у Банатском Карловцу и Србији у целини; Квалитет живота руралних области и диверсификацију руралне економије.

Умрежавање и међусекторска сарадња

Програмом Секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду АПВ „Подстицање организовања и деловања Локалне акционе групе у општини Алибунар“, 2008. године основана је Локална акциона група (ЛАГ) по принципима Leader approach Европске уније. ЛАГ Алибунар има немерљив потенцијал за рурални развој локалне заједнице. ЛАГ је још увек у фази формирања и едукације чланова, али је могуће да се овај период савлада брже него што је то просечно, с обзиром на то да је члановима групе доступна помоћ бројних консултаната и реномираних међународних организација.

Постојање ЛАГ-а у овој фази, када Србија још није ни кандидат за чланство у ЕУ, значи да Алибунар има привилегију да стекне много више искуства од осталих у овој области и са својим ЛАГ-ом буде лидер када за то дође време. Умрежавање и међусекторска сарадња спадају у основне принципе на којима је заснован ЛАГ.

IV 05.05. Међународна сарадња

Општина Алибунар има традицију сарадње са Румунијом, с обзиром на то да је Алибунар општина са процентуално највећим бројем Румуна у Србији. Ова сарадња добила је свој прави оквир од када је 2006. започета сарадња у оквиру CARDS Програма прекограничне сарадње Србија-Румунија. Од тада се ова сарадња продубила и имаће континуитет и у будућности.

У новембру 2009. године у Банатском Карловцу успешно је реализован први међународни пројекат са привредном комором и регијом Серес из Грчке, и њиховим Агротуристичким удружењем жена Ано Пороиа. Ради се о првој у низу узајамних посета у циљу промоције мултикултуралности и локалних производа и услуга. Удружење малих и средњих предузећа и предузетника, остварило је контакт са регијом Серес, спроводивши пословну мисију са Привредном комором Серес 2008. године.

Након тога је уследила сарадња са Јапаном, крунисана донацијом од 46.000€ за основну школу у Иланџи.

Успешна сарадња остварена је и са италијанском регијом Гориција, кроз посету у јануару 2009 представника поменуте регије Едија Минина општини, при чему је изражена спремност регије да општини Алибунар донира још три аутобуса, у циљу ефикаснијег превоза ђака у општини.

Следи успостављање сарадње са Словачком, о чему говори и реализација подухвата на изградњи канализације у Јаношику финансираног делом из фонда Београд-Братислава.

Краљевина Норвешка, са своје стране, подржала је општину такође у јануару 2009. кроз пројекат развоја услуга социјалне заштите у вредности од преко 10.000€.

Следи и подршка Одељења за развој при амбасади Велике Британије – DFID, кроз одобрену финансијску подршку од 18.000€ за успостављање међуопштинског Центра за подршку жртвама насиља.

Најновији успех огледа се у подршци владе Швајцарске кроз њену Агенцију за развој и сарадњу - SDC, која је Алибунар подржала са 10.000€ за подршку покретању погона хладњаче, сушаре и откупне станице за самоникло биље и воће са Делиблатске пешчаре. Ради се о пројекту „Подршка угроженим групама у комерцијализацији потенцијала самониклог лековитог и ароматичног биља са Делиблатске пешчаре“, који за циљ има широк сет активности на организацији сакупљања и откупа шумског биља и воћа са територије општине, а касније и плантажно гајење најтраженијих врста намењених извозу.

Најновији правац међународне сарадње трасиран је у децембру 2009, оснивањем Друштва српско – руског пријатељства, на иницијативу општине Алибунар и Руског културног центра у Србији.

Од међународних организација, Алибунар је до сада сарађивао и са CARE и FAO, првенствено у области микрокредитирања и економског оснаживања избеглих и прогнаних лица, као и једног броја угрожених категорија домицилног становништва.

И да завршимо логично – са програмом за развој Уједињених нација UNDP, који је подршку општини пружио на два поља: социјална заштита и рурални развој. Прва два пројекта се односе на помоћ у интеграцији избеглих и прогнаних лица кроз подршку од 20.000€ а затим још 50.000€ у грађевинском материјалу и основним средствима за започињање малог бизниса за избегличке породице. Други, најважнији пројекат гледано из угла ове стратегије, je за крајњи резултат имаo јачање руралног социјалног капитала општине Алибунар као и финансијску подршку од 12.000€ за најбољи пројекат у области руралног развоја кроз Локалну Акциону Групу у оквиру LEADER програма.

На основу претходних информација, можемо закључити да је међународна сарадња општине Алибунар на довољно добром нивоу у односу на неразвијеност општине. Билатерална сарадња је већ остварена са значајним државама, а планира се и сарадња са француским, аустријским и израелским партнерима. Међународне организације су већ присутне на територији општине, и добрим резултатима треба привући и остале. Са SDC-ом је пробијен лед и што се тиче донатора из  групе најразвијенијих држава Европе.

Следећи корак који би требало предузети јесте осмишљавање таквог типа међународне сарадње, која ће имати за циљ ефектно капитализовање стечених искустава и контаката.