Општина Алибунар налази се у централном делу јужнобанатске равнице, између плодних њива и алибунарске и иланџанске мочваре. Међународни пут Е-70 Београд - Вршац - Темишвар пролази кроз општину Алибунар.

Општина газдује туристички најатрактивнијим, северо-западним делом Делиблатске пешчаре, која је у овом свом делу прекривена глогом, скакавцем, боровима, разним жбунастим биљем и густом вегетацијом. Број различитих животињских врста које су овде присутне је заиста велики. Овако велики број животиња и птица, међу којима и дивљачи високог лова, дозвољавају развој ловног туризма. Неопходно је истаћи да је највећи део територије Алибунара већ прекривен бројним познатим ловиштима. Дивљач ниског лова која је овде најзаступљенија јесте углавном зец, фазан, јаребица, а од дивљачи високог лова ту је јелен, срна и дивља свиња.

Ова територија има много извора геотермалних вода, богатих високо радиоактивним јодом, погодних за купање. Термални извори су предност која ствара потенцијал за развој здравственог туризма.

На територији општине Алибунар у оквиру к.о. Банатски Карловац налази се прелепо место за излете и екскурзије, “Девојачки бунар”, са 1.200 викенд кућа, хотелским, конференцијским, спортским и wellness капацитетима. Ово место је најфреквентнији туристички локалитет на територији СРП Делиблатска пешчара и има десетине километра пешчаних стаза за пењање, за шетњу, спортске терене и отворени базен са термалном водом, који је једна од главних атракција у летњем периоду. Туристичку понуду обогаћују бројне туристичке манифестације које се одржавају током целе године: “Првомајски уранак”, “Сабор пчелара”, “Златна удица”, “Хајка на банатску лисицу”, "Ликовна колонија"...

Општина располаже следећим смештајним капацитетима: хотел са четири звездице за приватни смештај “Плава дама”, хотел “Стари ловац”, хотел "Златни Бор", пансион “Горански дом”, као и једним бројем брвнара - бунгалова у изградњи.

IV 04.01. Географски положај

Општина Алибунар заузима југоисточни део Војводине. Налази се у јужном и  југоисточном делу Баната. Географски положај одређен је координатама:

• 20º45´ - 21º10´ источне географске дужине,
• 39º50´ - 40º15´ северне географске ширине.

Основна карактеристика је њен периферни положај у односу на територију Војводине. Простор чине значајни природни елементи као што су: Алибунарско-Вршачка раван, Иланџански рит, СЗ Делиблатске Пешчаре и деоница канала ДТД.

Територија општине Алибунар обухвата површину од 601 км². Неправилног је облика и издужена је од СЗ ка ЈИ. Дужа оса  има дужину од 30км, а краћа 20км. Највиша тачка  достиже 168м надморске висине. Представља тзв. Горњи терен са нешто израженијом конфигурацијом у виду благих таласа, греда и депресија које се пружају правцем С-Ј, док је најнижа тачка на 76м.н.в., на тзв. Доњем терену који је некада представљао велику водену површину, а данас терен богат флором и фауном. 

На територији општине Алибунар формирано је десет насеља од којих је Алибунар средиште општине. Сам географски положај диктирао је и формирање насеља која због тога одступају од класичног Панонског типа. У њима живи станоништво хетерогеног етничког састава.

IV 04.02. Туристички положај

Међународним путем Е-94 као и пругом међународног карактера  на релацији Београд - Алибунар - Вршац - Темишвар омогућена је добра комуникације између наше земље и суседне Румуније, што подразумева промет домаћих и страних туриста.

Као део међународног пута општина Алибунар повезана је са Београдом 56км, Панчевом 35км, и Вршцем 33км. Пут је детаљно реконструисан 2007. године и у одличном је стању.

Овакав  положај и близина аередрома (60км), Дунава (40км) и градских центара даје могућност различите понуде, као што су рекреативни, излетнички и wellness туризам на локалитету Девојачки бунар, као и ловни и риболовни туризам на целокупној територији општине. Оваква понуда  пружа могућност повратка природи и одмору, ван загађених и бучних градских центара.

IV 04.03. Геоморфолошке туристичке вредности

Делиблатска пешчара се простире у крајњем јужном делу општине. У целости обухвата простор између Делиблата, Дубовца, Алибунара, Банатског Карловца, Мраморка и Владимировца. Представља јединствену геоморфолошку целину у Војводини, а заузима простор од 340км². Пружа се од СЗ-ЈИ на дужини од 40км са ширином до 17км, а надморска висина креће се од 134-192м.

О морфогенези еолског рељефа Банатске пешчаре постоје различита мишљења. Оно што је сигурно, главни морфолошки агенси биле су карпатске реке које су дале извесну количину песковитог материјала, затим река Дунав као и кошава, доминантан ветар ЈИ-СЗ правца,  која је развејавала песковити речни нанос до прве препреке на месту даначње пешчаре где је вршена његова акумулација. Као доказ за ову тврдњу су дине попречне на правац дувања кошаве. Акумулација песка вршена је за време млађе ришке глацијације, после ишчезавања језера.

До пре сто година овде су се могли  видети  изразити облици еолског рељефа. У прошлом веку човек је имао пресудан значај за будућност Делиблатске пешчаре. Пошумљавањем и култивисањем површина живи песак је стабилизован и умртвљен, а печара је добила нови изглед. На територији општине Алибунар заступљене су квартарне еолске и речне творевине, јер други геоморфолошки агенси нису учествовали у стварању рељефа овог дела Баната.

Пешчара је заталасана, покривена многобројним фосилним динама између којих су међудинске  депресије. Банатска пешчара дели се на ниску и високу. Дине су  купасте, троугласте и попречног правца што пешчари даје карактеристичну занимљивост и рељефну сложеност. На неким местима  између темена дине и дна удубљења јављају се разлике до 40м.

IV 04.04. Клима као туристичка вредност

Анализом климатских фактора и климатских елемената, може се утврдити вредност климе Алибунарске општине за одговарајућу врсту туризма. Општина се налази у зони средњеевропске климе, са изразито континенталним карактеристикама које појачавају ваздушне струје из Влашке низије, преко Ђердапске клисуре. Ова струјања су ублажена утицајем средње Европе и струјањем са СЗ. С обзиром на свој положај и отвореност према Карпатима, општина је изложена великом утицају ветрова, кошаве и северца.

Делиблатска пешчара се разликује од своје околине у морфолошком и вегетацијском погледу што се одражава и на климу због  чега се јављају микроклиматске разлике између пешчаре и њене околине. Пешчара има умерено-континенталну климу са наглашеним степским особинама.

Дневно као и годишње колебање температуре у Делиблатској пешчари је велико. Загревање песка је дању и лети јако због чега температуре достижу и 60ºЦ.

Ноћу и зими температура знатно опада. Годишње колебање температуре у печари износи 80ºЦ.  Средња годишња температура креће се креће се од 9,5ºЦ до 11ºЦ.

Интересантно је истаћи да се клима Делиблатске пешчаре подудара са Златиборском климом. Ноћи су хладне са доста росе, а дани топли и суви са релативном влажношћу од 26%. Притисак је променљив и креће се од 886-1028мб што се одражава на становништво. Просечна сума годишњих падавина износи 633мм. Најмање падавина је у јулу, августу и септембру.

IV 04.05. Хидрографске туристичке вредности

Општина Алибунар нема природних водотока. Терен заобилазе Тамиш, Тиса, Караш и Дунав. Једини вештачки водоток је канал Дунав-Тиса-Дунав, који чини североисточну границу општине. Код хидрографских прилика овде се јавља проблем наизглед  контрадикторан, мањак и вишак подземне воде. Цело подручје ˝Доње терасе˝ има обиље воде и фактички се налази на површини језера. За  ˝Горњу терасу˝ у СЗ делу Делиблатске пешчаре  може се рећи да је сиромашна водом. У овом делу не постоје водени токови нити место на којима би се вода могла задржати. Подземне воде су доста дубоко од површине. На ˝Горњој тераси˝ на Девојачком бунару, постоје копани бунари - Долапи. Вода се вадила уз помоћ коњске вуче. Данас су ови бунари запуштени и не користе се. Постоји иницијатива да се бунар рестаурира и да се за време манифестација демонстрира његов некадашњи рад.

IV 04.05.01. Термоминералне воде

На територији општине Алибунар налази се један од укупно шест локалитета Војводине у којима се лековита вода користила, а који су привремено или трајно напуштени. 

На сектору Јаношик-Јерменовци у периоду 1973-1976 године радило је бањско лечиличте.  Термоминерална вода се експлоатисала из бушотине Је-17, са дубине од 982м. Термоминерална вода добија се из горње понтијских пескова  и пешчара са дубине око 700 до 800м. Вода има температуру 48˚Ц а издашност бушотине је 300 литара у минути. Одељење за балнеоклиматологију извршило је хемијску анализу воде при чему је утврђен садржај брома, јода, водоник-сулфида,стронцијума, а евидентни су гвожђе и баријум.

Институт за нуклеарне науке ˝Борис Кидрич˝ у Винчи испитао је радиоактивност воде и утврдио да она износи 88пЦи/л и да потиче од радона, радијума, али да се и поред велике радиоактивности може користити за купање.

Ово је најбогатија вода јодом и најрадиоактивнија вода за сада пронађена на тлу Војводине. У време рада базена постојала је могућност смештаја у 22 нове приватне куће стамбене колоније Нафтагаса. Завод за урбанизам и комунално-стамбена питања из Новог Сада током 1979. године израдио је Урбанистички пројекат Здравственог и туристичко-рекреативногцентра у Јаношику, који би требало да има различите функције и то:

• здравствено-лечилишну и рекреативну,
• спортско-рекреативну,
• ловно-риболовну и
• манифестациону.

Стручно мишљење о лековитости воде дало је одељење за балнеоклиматологију, по чему се вода може користити за лечење хроничних реуматских обољења: ишијаса, астме, обољења крвних судова и стерилитета. У балнеолошке сврхе коришћена су два базена. Затворени базен служио је за лечење, а отворен за рекреацију. Данас су оба базена у запуштеном стању. План да се ове топлице развију у комплексан туристички центар Јужног Баната у којем би поред стационарног требало да се развије и излетнички туризам за сада није остварен. Центар би се градио на пољопривредном земљишту општине Алибунар, јужно од пута Јаношик-Јерменовци, дуж канала Дунав-Тиса-Дунав.

На Девојачком бунару налази се извор термалне воде са температуром од 26˚ из ког се снабдева постојећи отворени базен. 

IV 04.06. Биогеографске туристичке вредности

Биљни и животињски свет  као део туристичке понуде на домаћем и иностраном тржишту представљају самосталне и комплементарне туристичке мотиве са више атрибута туристичке привлачности.

На територији општине Алибунар налази се заштитна зона око специјалног природног резервата ˝Делиблатска пешчара˝ на локалитету Девојачки бунар. Делиблатска пешчара је специфичан део природе која се по својим одликама – пореклу, субстрату, еколошким условима, биљном и животињском свету разликује од своје околине. Прекривена је степско-шумском вегетацијом која везује пешчане масе од покретања ветром и водом. Основна је карактеристика биотопа Делиблатске пешчаре да је врло кратке генезе и да је  улога човека  у његовом настанку и одржавању велика. 

Захваљујући ботаничару швајцарског порекла Фрањи Бахофену, шумском стручњаку који је поднео основу за везивање песка и његовог пошумљавања 1815. године, Делиблатска пешчара мења свој опис. Извршено је стабилизовање покретног песка, јер су сви покушаји до тада били безуспешни, јер се стабилизација вршила од централног дела пешчаре ка ободу.

Са озелењавањем се кренуло од обода пешчаре ка центру, сејањем вишегодишњих и једногодишњих биљака које су везивале песак. У почетку су то биле траве које су промениле микроклимат, а касније се вршила садња багремових шума.  Семе багрема разносила је кошава на велике даљине што је помогло даљем развоју шумског покривача. Када је Делиблатска пешчара стабилизована, травни и шумски покривач променили су микроклимат јер је до тада топлији ваздух са усијаног песка онемогућавао циклонску активност. Сада ово подручје прима око 633мм падавина.

У Делиблатској пешчари данас је биљни свет веома разноврстан. Заступљен је са 759 утврђених врста, подврста, форми и варијетета биљака од чега је преко 100 дрвенастих. Посебан значај за очување генетског фонда имају трајне реликтне, ендемичне и проређене врсте.

Биљни покривач је представљен са четири основна типа вегетације и то:

• пешчарска,
• степска,
• мочварна и
• шумска вегетација.

Шумски комплекси обухватају површину од 152 ха са:

• шумом багрема са мешаним врстама тополе и бреста,
• шумом црног и белог бора са примесама тополе и багрема,
• тополове шуме на мањим комплексима.

Флора Делиблатске пешчаре је бројна и специфична са виша ендема, па представља богатство са ботаничког и привредног гледишта. Треба истаћи: дивљи божур, гороцват, ђурђевак, ђиповину, канфор, боровице-клеке. Због оптималних услова, гајење лековитог биља има велики значај.

IV 04.07. Споменичке туристичке вредности

Споменици сакралне архитектуре заузимају значајно место, јер су заступљени у свим насељима општине.

Српска православна црква у Алибунару посвећена је Благовестима, а подигнута је 1796  године. Две године касније освешћена је од странеископа Јосифа Шакабенте. Иконостас је сликао Румун Маћеј 1897. године. Служба је вршена на старом славенском језику за Србе и Румуне с тим што 1882. године Румуни стичу право да се служба сваке друге недеље обавља на Румунском језику. До јерархијског одвајања Румунске цркве од јурисдикције Српске православне цркве у Алибунару дошло је 1872. године.

Румунска православна црква  у Алибунару саграђена је 1896. године. Црквено сликарство је дело Филипа Матеја из Бокша Монтане у Румунији.

Римокатоличка црква налази се у центру насеља, саграђена је 1913. године када је и освештена. Има скромне неокласицистичке елементе на фасади. 

Од значаја је Српска православна црква Св. Николе у Иланџи. Храм је је саграђен за време Мађарске буне 1848. године. Ова архитектонска грађевина обновљена је тек 1852-1854 године, а као споменик од изузетне вредности стављен је под заштиту.

IV 04.08. Етнографске туристичке вредности

Представљене су фолклором, ношњом, народним обичајима, вашарима и гастрономијом.

У општини живе Срби, Румуни, Словаци и Роми, па се на основу овакве хетерогене структуре могу разумети етничке културолошке особености. На ношњи се најбоље могу очитати етничке разлике мађу многобројним народима. То је ношња од белог ланеног, конопљеног или памучног платна уз веома снажне наборе са белим или обојеним везом уз који иде кецеља и појас украшен уткивањем разних украса. Кабанице произведене од сукна, кожне ћурчијске израде грудњаци и капе по начину украшавања одређују етничку припадност. Велики број досељеника из Западног Поморавља донео је са собом своју ношњу и обичаје, тако да на једном веома малом простору имамо велику етничку и културну шароликост.

Народни обичаји су богати и углавном везани за верске празнике. Они су изгубили своју аутентичност, али традиција обележавања неких обичаја никада није прекинута.

Банатска кухиња је типична мешавина разних утицаја. Заступљена је српска кухиња и то на делу Девојачког бунара где се нуде гастрономски специјалитети као што су срнећи и овчији гулаш, зечији паприкаш и др. Са друге стране, утицаји немачке кухиње огледају се у мешавини слатко-сланог (кувано месо и сладак сос, печење и салата од вишања). Све врсте теста заступљене су у кухињи, а најчешће се служи штрудла са маком.

IV 04.09. Туристичке манифестације

Од манифестација у општини треба навести ˝Првомајски уранак˝ који се одржава 1. маја на излетишту ˝Девојачки бунар˝ у трајању од једног дана. Ова туристичка манифестација се одржава под покровитељством Туристичке организације општине Алибунар. Највећи број посетилаца је из  општине Алибунар, али и суседних градских центара Вршца и Панчева.

Туристичка манифестација ˝Сабор пчелара˝ одржава се такође на излетишту ˝Девојачки бунар˝, последњег викенда јуна у трајању од два дана. У време цветања багрема окупља се велики број пчелара са наше територије као и из других крајева. Пчелари размењују своја искуства, излажу мед и производе од меда. Ове године одржан је 42-ги Сабор по реду.

Туристичка манифестација ˝Златна удица˝ је такмичење спортских риболоваца. Одржава се задњег викенда септембра на обали канала Д-Т-Д код Јаношика. Траје два дана и такмичарског  је карактера. Првог дана такмичење на локалном, а другог дана на републичком нивоу. Ова манифестација је под покровитељством Туристичке организације општине Алибунар, Општина Алибунар и Пландиште и Удружења риболоваца општине Алибунар.

˝Коњички маратон издржљивости˝ је туристичка манифестација која се одржава првог викенда септембра на Девојачком бунару и траје један дан.

Манифестација ˝Хајка на банатску лисицу˝ је новијег датума. Одржава се у другој половини јануара са тенденцијом да постане традиционална. Учесници у хајци  долазе из читаве Републике. 

IV 04.10. Хотели, ресторани, смештај

Због слабог привредног развоја општине, објеката за смештај туриста има релативно мало. Постоји само један хотел у Алибунару, док се остали  смештајни објекти, мањег капацитета, налазе на Девојачком бунару. Већи је број угоститељских објеката који могу задовољити потребе дневних туриста, док сеоска домаћинства немају праксу прихвата туриста. 

Новоизграђени хотел ˝Плава дама˝ у приватном власништву, са четири звездице за приватни смештај, најатрактивнији је објекат на територији општине Алибунар. Налази се на Девојачком бунару и располаже са 120 лежајева, конференцијско-ресторанским капацитетом од 500 места и сопственим базеном.

Хотел ˝Златни Бор˝ је једини градски хотел у општини Алибунар. Припада ˝Ц˝ категорији и у приватном је власништву. Отворен је 2004. године. Састоји се од новог и старог крила. Има две сале са 600 ресторанских места, 20 соба и 50 лежајева. Собе су двокреветне и трокреветне са купатилом. Хотел послује током целе године. Организује скупове, прославе јубилеја, док већег туристичког значаја нема.

Уз магистрални пут Београд - Вршац, на самом улазу у Алибунар, на Брегу из правца Београда налази се спортско рекреативни центар са рестораном домаће кухиње, са летњом баштом на језеру и преноћиштем „Акватен“.

Сам објекат представља благотворну оазу и плени својим изгледом не само госте већ и пролазнике. Поседује отворени базен, тениски терен са рефлекторима, куглана BOWLING за америчко куглање, сала за стони тенис и билијар, спа центар (масажне фотеље ISUZAWA, сауна, парна када, хидромасажно купатило, фризерски салон, затворени базен са турским купатилом и ручна масажа), плава сала са 25 места, ресторан са 150 места и паркинг са 50 места.

Са расположивих око 1500 квадратних метара корисног простора АКВАТЕН нуди у сваком тренутку могућност за опуштање, рекреацију и добар провод уз квалитетну храну и пиће. Поред свих погодности „Акватен“ организује скупове до 150 људи, као и ручкове, прославе, крштења, рођендане, свадбе, презентације, семинаре и сл. Располаже и са VIP салом капацитета до 25 људи, која је посебно опремљена и пружа пуну дискрецију.

Угоститељски објекат ˝Горански дом˝ је један од најстаријих објеката на простору Девојачког бунара. Располаже са 100 ресторанских места, има башту и 14 соба са 36 лежајева. Извршеном реконструкцијом све собе добиле су купатило и топлу воду. Раније је био намењен Удружењу ловаца, затим за припреме спортиста и смештај туриста, а данас углавном функционише као објекат за смештај старих лица. У непосредној близини налази се базен димензија 33м x 16,5м x 2,20м који користи топлу термалну воду и представља једну од главних атракција у летњем периоду.

Објекат ˝Сликарска колонија˝ припада ˝Утви˝ из Панчева, а користе га сликари у периоду када се одржава традиционална ˝Сликарска колонија Делиблатски песак˝. Објекат је у релативно добро очуваном стању и уз мању адаптацију прикладан је као допунски смештајни капацитет.

Ауто камп и кампинг налазио се у близини ˝Горанског дома˝ и раније је био коришћен природни плато. Данас је камповање замрло, а пошто је ова функција од значаја за развој  туризма покренута је иницијатива да се поново тај део преуреди у ауто камп.

Викенд куће имају велики значај на простору Девојачког бунара и налазе се на индивидуалним поседима. Има их око 1.200 и највише се користе викендом, данима празника и током лета. Власници су становници општине Алибунар, Панчева и Београда, углавном више и високе платежне моћи.

IV 04.11. Врсте туризма

IV 04.11.01. Излетнички туризам

Везује се за Делиблатску пешчару. Проглашавањем Девојачког бунара за излетиште дата је могућност планске изградње и уређење простора у излетничко туристичке сврхе.

Јединствени природни резерват са специфичном флором и фауном, општи еколошки услови, еолски рељеф и посебно карактеристике микроклимата привлаче људе уживању у њеним благодетима. Значај овог излетишта повећан је добрим саобраћајним положајем и близином већих градских центара, Београда, Панчева и Вршца.

Садржај излетишта употпуњен је стазама за шетњу, трим стазама, теренима за спорт као што су рукометни и терени за велики и мали фудбал. За децу је 2008. године изграђено наменско игралиште. Постојећи базен је један од главних атракција у летњем периоду. У току школске године организују се једнодневни излети за ђаке и наставнике у едукативне сврхе.

Ипак се не може рећи да су на Девојачком бунару искоришћени природни потенцијали за развој излетничког туризма. Због тога су израђени планови развоја који би ово излетиште подигли на ниво који заслужује. Уређење комплекса излетишта обухватало би уређење слободних и зелених површина, спортских терена, дечијих игралишта, саобраћајница и стаза за шетњу, а да би повећали број посетилаца њима за узврат треба пружити осмишљен и садржајнији боравак у природи.

IV 04.11.02. Спорско-рекреативни туризам

Постоји активна школа јахања, иако је за пуну комерцијализацију неопходно оспособљавање објеката за ову сврху, а затим и адекватан маркетинг.

Општи амбијенти и топограгија омогућавају изградњу голф терена са пратећим објектима. С обзиром да у нашој земљи не постоји ниједан регуларан голф терен, процењује се да би ово могло бити велика атракција за одређену категорију корисника, углавном из Београда, али и иностранства.

Спортских терена за сада има мало и слабо су уређени због чега се не могу користити интензивно. Спортско-рекреативни терерни би по израђеном плану обухватали најнижи део микролокације. Сви терени би били са  савременом подлогом, пратећом гардеробом и санитарним објектима. У плану је изградња терена за кошарку, одбојку, рукомет, мали фудбал, тенис и фудбал, а у склопу фудбалског игралишта планирана је атлетска стаза.

IV 04.11.03. Ловни туризам

У односу на остале врсте туризма, ловни турзам је најразвијенији у општини Алибунар. Ловишта обухватају највећи део територије општине и припадају типично панонском типу. Простиру се на површинама шума и вода, на укупној површини од 53.436 ха. Од тога приватном сектору припадда 57%, а 43% ловишта је у државном поседу.

Орографски, хидрографски, педолошки, климатски и вегетацијски услови погодују развоју ловног туризма. Од дивљачи ниског лова заступљени су зец, фазан и пољска јаребица док су главни представници дивљачи високог лова јелен, срна и дивља свиња и друге које представљају заштићене врсте.

У јесењој сезони лова која почиње у новембру, спортски ловци одлазе у лов на зечеве и фазане. Организују се и такмичења у гађању глинених голубова, хајке на вукове, а у летњем периоду организован је лов на ситну пернату дивљач као што су патке, препелице, грлице.

Развој ловног туризма треба подићи на већи ниво, што подразумева пре свега побољшање услова станишта, као и услове узгоја и репродукцију дивљачи.

IV 04.12. Перспективе туризма

Туризам у општини Алибунар нема дугу традицију, али се последњих година тежи подизању туризма и туристичке понуде на виши ниво. С обзиром на расположиве могућности, природни и друштвени потенцијал општине је недовољно искоришћен. Природни услови одређени географским фактором су од пресудног значаја за развој појединих видова туризма (излетничког, спортско-рекреативног, здравствено-рехабилитационог, ловног, школско-рекреативног, сеоског итд.), као и пратећа терцијална делатност (трговина, угоститељство и индустрија) омогућили би економски, а самим тим и туристички препород Алибунарске општине.

Увидом у околна насеља и структуру становништва као и викенд насеља могу се оценити услови за развој руралног туризма. На основу ових информација може се креирати пропагандни и туристички материјал за даљу разраду туристичког програма.

Основни туристички потенцијал општине Алибунар је Делиблатска пешчара. Представља изузетан резерват, али и неискоришћени потенцијал за даљи развој туризма у општини.

Од важности je сагледавање водног потенцијала Делиблатске пешчаре (извора воде за пиће, термалних извора и каптажних извора), због увида у могућност реализације појединих туристичких садржаја. Термални извори могу бити основа за развој здравствено-рекреативног туризма.

Упознавањем са флором и фауном Делиблатске пешчаре стиче се увид у потенцијале развоја ловног туризма, као и могућност за пратеће садржаје као нпр. производња здраве хране, комерцијализација потенцијала самониклог биља и воћа.

У оквиру регионалног просторног плана Делиблатске пешчаре, на локацији ˝Девојачки бунар˝ дата је могућност формирања ергеле коња за развој јахачког спорта.

Други туристички потенцијал општине Алибунар је канал Д-Т-Д код Јаношика. Положај бање уз канал Д-Т-Д имао би велики значај јер би се туристички садржај могао употпунити развојем наутичког и риболовног туризма.

Развој туризма у општини Алибунар биће усклађен са развојем јужнобанатског туристичког региона. Као секундарни облик туризма који ће се развијати биће излетничко-рекреативни и културно-манифестациони.

У наредном периоду очекује се веома динамичан развој локалитета ˝Девојачки бунар˝ и то првенствено као излетничког и фреквентног пункта. Близина Београда, Панчева, Вршца, Зрењанина, Ковина и Беле Цркве као изворишта великог броја потенцијалних корисника од посебног су значаја за свестранији и динамичнији развој наших туристичких локалитета.