IV 02.01. Водни ресурси

Општина Алибунар нема природних водотока. Терен заобилазе Тамиш, Тиса, Караш и Дунав. Једини вештачки водоток је канал Дунав - Тиса - Дунав, који чини североисточну границу општине. Код хидрографских прилика овде се јавља проблем наизглед контрадикторан, мањак и вишак подземне воде.

Цело подручје ˝Доње терасе˝ има обиље воде и фактички се налази на површини језера.

За ˝Горњу терасу˝ у СЗ делу Делиблатске пешчаре  може се рећи да је сиромашна водом. 

У овом делу не постоје водени токови, нити место на којима би се вода могла задржати. Подземне воде су доста дубоко од површине.

На ˝Горњој тераси˝ на Девојачком бунару, постоје копани бунари - Долапи. Вода се вадила уз помоћ коњске вуче. Вода из копаних бунара се користи за људску употребу, напајање стоке, прскање у пољопривреди и то: у насељеном месту Владимировац дубина бунара је 132 метра, у Банатском Карловцу дубина се креће од 120 до 130 метара, у Јаношику и Локвама такође од 120 до 130 метара.

Дубина Девојачког бунара је 163 метра. Постоји иницијатива да се бунар рестаурира и да се за време манифестација демонстрира његов некадашњи рад.

Проблем са којим се суочава Алибунар јесте плављење нижих делова терена (висок НПВ, глиновити терени) насеља и атара у периодима учесталих киша, топљења снега.

Слабо одржавање постојећих канала, односно непостојање истих (замуљеност, затрављеност) још једна је препрека коју треба превазићи.

Термоминералне воде

На територији општине Алибунар налази се један од укупно шест локалитета Војводине у којима се лековита вода користила, а који су привремено или трајно напуштени. 

На сектору Јаношик - Јерменовци у периоду 1973-1976 године радило је бањско лечиличте.  Термоминерална вода се експлоатисала из бушотине Је-17, са дубине од 982м. Термоминерална вода добија се из горње понтијских пескова  и пешчара са дубине око 700 до 800м. Вода има температуру 48˚Ц, а издашност бушотине је 300 литара у минути. Одељење за балнеоклиматологију извршило је хемијску анализу воде при чему је утврђен садржај брома, јода, водоник-сулфида, стронцијума, а евидентни су гвожђе и баријум.

Институт за нуклеарне науке ˝Борис Кидрич˝ у Винчи испитао је радиоактивност воде и утврдио да она износи 88пЦи/л и да потиче од радона, радијума, али да се и поред велике радиоактивности може користити за купање.

Ово је најбогатија вода јодом и најрадиоактивнија вода за сада пронађена на тлу Војводине. Завод за урбанизам и комунално-стамбена питања из Новог Сада током 1979. године израдио је Урбанистички пројекат Здравственог и туристичко-рекреативног центра у Јаношику, који би требало да има различите функције и то: здравствено-лечилишну и рекреативну, спортско-рекреативну, ловно-риболовну и манифестациону.

План да се ове топлице развију у комплексан туристички центар Јужног Баната у којем би, поред стационарног, требало да се развије и излетнички туризам за сада није остварен. Центар би се градио на пољопривредном земљишту општине Алибунар, јужно од пута Јаношик - Јерменовци, дуж канала Дунав - Тиса - Дунав.

На Девојачком бунару налази се извор термалне воде на дубини од 1.100м, са температуром од 26˚ из ког се снабдева постојећи отворени базен. 

Због знатно повећаних плављених и забарених површина значајно су и повећане површине које представљају изворишта ларви комараца, што може допринети њиховој масовној појави.

IV 02.02. Енергија ветра

Студија «Атлас ветрова АП Војводине» 2008. је детаљно анализирала стање ветрова на територији АП Војводине са аспекта брзина и енергетског потенцијала. За анализу су коришћени подаци о брзини и правцу дувања ветрова са главних метеоролошких станица (ГМО) Хидро-метеоролошког завода Србије, које се налазе у Војводини (8 станица). Обрађен је период од 2000-2007. године и извршена дигитализација мерних резултата.

Резултати обраде WasP софтвером укључују

1. Климатологију измерног ветра на 10 м за 8 станица,
2. Атлас екстраполисаног ветра на 50 м изнад тла и
3. Детаљне мапе брзине ветрова у м/с и средње густине снаге ветрова у W/м2 за 8 станица

На основу ових резултата применом метода интерполације и коришћењем софтвера Surfer, дошло се до детаљних мапа брзине ветрова у м/с и средње густине снаге ветрова у W/м2 за целу територију АП Војводине за 10м, 25м, 50м, 100м и 200м висине изнад тла.

Крајњи резултати студије показују да је општина Алибунар богата квалитетним ветровима, посебно на висинама преко 50м изнад тла, а нарочито преко 100м изнад тла, што одговара савременим ветроелетранама снага 2-5 МW. Посебно се истиче област јужног и југоисточног Баната где је екплоатација енергије ветра потпуно економски исплатива (средње годишње брзине ветрова преко 6м/с).

Детаљније информације: http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/studije_pdf_2009/Studija_Atlas_Vetrova_APV_2008.pdf

IV 02.03. Биолошка разноврсност

Биљни и животињски свет  као део туристичке понуде на домаћем и иностраном тржишту представљају самосталне и комплементарне туристичке мотиве са више атрибута туристичке привлачности. 

На територији општине Алибунар налази се заштитна зона око специјалног природног резервата ˝Делиблатска пешчара˝ на локалитету Девојачки бунар. Делиблатска пешчара је специфичан део природе која се по својим одликама – пореклу, субстрату, еколошким условима, биљном и животињском свету разликује од своје околине. Прекривена је степско-шумском вегетацијом која везује пешчане масе од покретања ветром и водом. Основна је карактеристика биотопа Делиблатске пешчаре да је врло кратке генезе и да је  улога човека  у његовом настанку и одржавању велика. 

Захваљујући ботаничару швајцарског порекла Фрањи Бахофену, шумском стручњаку који је поднео основу за везивање песка и његовог пошумљавања 1815. године, Делиблатска пешчара мења свој опис. Извршено је стабилизовање покретног песка јер су сви покушаји до тада били безуспешни јер се стабилизација вршила од централног дела пешчаре ка ободу.

Са озелењавањем се кренуло од обода пешчаре ка центру, сејањем вишегодишњих и једногодишњих биљака које су везивале песак. У почетку су то биле траве које су промениле микроклимат, а касније се вршила садња багремових шума. Семе багрема разносила је кошава на велике даљине што је помогло даљем развоју шумског покривача. Када је Делиблатска пешчара стабилизована, травни и шумски покривач променили су микроклимат, јер је до тада топлији ваздух са усијаног песка онемогућавао циклонску активност. Сада ово подручје прима око 633мм падавина.

У Делиблатској пешчари данас је биљни свет веома разноврстан. Заступљен је са 759 утврђених врста, подврста, форми и варијетета биљака од чега је преко 100 дрвенастих. Посебан значај за очување генетског фонда имају трајне реликтне, ендемичне и проређене врсте.

Биљни покривач је представљен са четири основна типа вегетације и то:

• пешчарска,
• степска,
• мочварна и
• шумска вегетација.

Шумски комплекси обухватају површину од 152 ха са:

• шумом багрема са мешаним врстама тополе и бреста,
• шумом црног и белог бора са примесама тополе и багрема,
• тополове шуме на мањим комплексима.

Флора Делиблатске пешчаре је бројна и специфична са виша ендема, па представља богатство са ботаничког и привредног гледишта. Треба истаћи: дивљи божур, гороцват, ђурђевак, ђиповину, канфор, боровице-клеке. Због оптималних услова, гајење лековитог биља има велики значај.

Пчеларство је симбол Делиблатске пешчаре с обзиром на пространство багремових шума и ливада.

Бројност врста животинског света такође је велика и  разнолика. Птица има око 94 врста које се гнезде у пешчари, док број инсеката још увек није дефинитивно утврђен. Сисари су малобројни (око 22 врсте), али су неки од њих атрактивни као висока ловна дивљач. Има више заштићених врста птица, а најређа заштићена врста је орао Крсташ пореклом са Карпата. Од сисара, заступљени су биљоједи (јелен, срна, зец), месождери (вук, лисица, ласица, твор, дивља мачка, као и дивља свиња).

Амброзија је све већи проблем, чијем решавању није приступљено систематски, иако је студија о овом проблему, са детаљним подацима и предлогом мера урађена још у току првих месеци 2008. године. Такође, доступна су и искуства других општина и Покрајинских органа који се годинама боре са овом опасном, алергенском биљком.

IV 02.04. Земљиште

Присутан је проблем лесних одсека – зарушавање и одроњавање земље. У насељеном месту Алибунар - дуж улица и пута од центра насеља ка брегу – угрожена сигурност и безбедност човека, објеката, саобраћај.

IV 02.05. Шуме

Приметан је мали проценат пошумљености општине. Израђен је Пројекат пошумљавања односно подизања ветрозаштитних појасева за Општину Алибунар. Општина је на конкурсима Покрајинског секретаријата добијала одређени број садница – мали је проценат одржаних посађених садница због лошег и скоро никаквог почетног одржавања (окопавање, заливање у почетном периоду 2-3 године), сушења, намерног вађења, уништавања од стране човека и животиња.

IV 02.06. Ваздух

Загађење ваздуха се јавља од свакодневних људских активности (саобраћај, загревање, чађ), затим од фарми (стајско ђубриво), силоса, откупних станица, житарица (прашина).

На територији општине присутна су карактеристична струјања ваздуха, па је постављена мерна станица за процену оправданости искоришћавања обновљивих извора енергије – ветрењаче. Први резултати очекују се на почетку 2010. године.

IV 02.07. Утицај пољопривреде и привреде на животну средину

Идентификовано је неколико предузећа са следећим карактеристичним претњама по околину:

''ДЕЛТА АГРАР'' ДОО Београд

Фарма: РЈ ''ДЕЛТА ФАРМА'' Владимировац

• Објекат фарме свиња се налази ван грађевинског реона у Владимировцу, на удаљености око 500м од магистралног пута Београд – Вршац – Румунија и пуштена је у рад средином 80-тих година.
• Велики проблем представља створено читаво језеро осоке површине око 8 хектара. 
• Пројектом за изградњу фарме је предвиђено да се прикупљање течног стајњака од производних објеката преко канализационе мреже одводи до лагуна капацитета четворомесечне залихе, а за пражњење су предвиђене пумпе за растурање у површинску мрежу за наводњавање. Међутим, како капацитет лагуне није био довољан да прихвати створене количине осоке, она се изливала и природним падом се сливала у оближњу природну депресију и временом се створило језеро. Како се ништа није чинило да се течни стајњак искористи приликом наводњавања, а сама фарма није имала своје њиве, осока се још више нагомилавала па се око депресије морали радити и насипи, а временом прети опасност да се под притиском пробију насипи и поплаве околне њиве.     
• Највећи проблем је у томе што, ове велике количине осоке и бактерије фекалног карактера, временом могу загадити подземне воде од којих се врши водоснабдевање насеља Владимировац, а што може угрозити и целу територију општине Алибунар. Због тога се редовније врше микробиолошка и физичко-хемијска испитивања воде за пиће.

• Превожење конфиската: ширење непријатног мириса и просипање по путу због неадекватног техничког превожења – у отвореним и оштећеним приколицама;
• Канализација отпадних и индустријских вода се завршава у насељу – до железничког моста према риту – испушта се у отворен канал који даље иде до атарских канала;
• Хладњача - котларнице са амонијаком, могућ хемијски акцидент због неправилног одржавања и непридржавања заштите на раду.

„ЈУГОБАНАТ“ Банатски Карловац:

• Лагеровање великих количина земљаног материјала и то поред магистралног пута - разношење прашине од ветра; довожењем – транспортни путеви (улице)

• Фекалије се избацују у вештачки створена језера (ископи за потребе циглане) без пречишћавања;
• Проблем стајског ђубрива;
• Емисија смрада у околину;
• Проблем угинулих животиња (не носи се на одређено сточно гробље).

• Зауљене воде (загађење земљишта, подземних вода);
• Могућ пожар (заштита на раду);
• Емисија испарења нафте и нафтних деривата, гаса.

IV 02.08. Управљање отпадом

У општини не постоји план управљања отпадом. На територији општине послује једно предузеће за сакупљање секундарних сировина и рециклажу (БК Сировине, Банатски Карловац).

Депоније су проблем у свим насељеним местима – нема правилног одабира локације до опремања депоније (по Правилнику). Већ годинама грађани Банатског Карловца имају проблем са сметлиштем у блоку 20А Банатски Карловац – где је неопходна хитна санација и рекултивација (стварање рекреационог центра – за одмор: нпр. вештачко језеро, околни терен као парковско уређење, и слично).

У насељеним местима Алибунар, Банатски Карловац и Владимировац постављени су контејнери за разврставање отпада (пет амбалажа, папир-картон, метал, стакло...).

Све већи проблем је ПЕТ амбалажа, за чије разлагање је потребно и до 400 година.

Такође, не постоји канализациона мрежа са пречишћавањем отпадних вода:

• Насеље Банатски Карловац – има канализацију, али нема пречишћавање отпадних вода – отпадна вода се избацује у отворене канале на крају насеља који су повезани са атарским каналима, а даље повезани на канал ДТД (уједно се загађује земљиште, подземна вода, вода из канала се користи за наводњавање башти, човек користи поврће, за храну – сами себе трујемо)
• У Алибунару, канализација није изграђена у свим местима, такође не постоји пречишћавање отпадних вода
• У Јаношику, изградња канализације је завршена – планирано је и пречишћавање (донација Словачке) – али је потребно прибавити све неопходне дозволе.
• Насеља Локве и Владимировац су у процедури добијања потребних дозвола: тренутно имају Акт о урбанистичким условима и у фази су добијања одобрења за изградњу. Идејни пројекти садрже и део пречишћавања.