У региону Јужног Баната развијене су све привредне области и то: индустрија, пољопривреда, грађевинарство, индустрија грађевинског материјала, трговина, угоститељство, туризам, саобраћај и везе, стамбено комунална делатност као и финансијске и друге услуге. Носиоци привредног развоја Региона су индустрија и пољопривреда, док се у наредном периоду ставља приоритет на развоју и унапређењу туризма.

У области индустрије водеће гране су:

Базна хемијска индустрија

• Производња петрохемијских производа, сировина и хемикалија 
• Производња вештачког ђубрива

Прерађивачка хемијска индустрија

• Производња лекова и фармацеутских сировина
• Производња козметичких препарата 
• Производња пластичних маса

Прерада нафте и нафтних деривата

Металска и електро индустрија

• Металопрерађивачка делатност
• Производња сијалица
• Производња алуминијумских профила и конструкција
• Метална галантерија
• Производња процесне и остале опреме

Прехрамбено прерађивачка индустрија

• Млевење и љушћење житарица
• Производња хлеба и пецива
• Прерада воћа и поврћа
• Прерада меса и млека
• Производња шећера и кондиторских производа
• Производња  вина, пива, алкохолних и безалкохолних пића
• Производња скроба
• Производња сточне хране

Прерада неметалних минерала 

• Прерада и обликовање стакла

Индустрија коже, обуће и текстила

• Производња обуће 
• Прерада коже и израда кожне галантерије
• Производња готових текстилних производа

Индустрија грађевинског материјала 

• Производња финалних производа од дрвета и резане грађе
• Производња класичног и ламелног паркета
• Грађевинска столарија
• Израда намештаја
• Производња палета и амбалаже од дрвета

На територији Региона регистровано је 8.232 правних лица, од тога 6.089, односно 73,97% послује у привреди, уз развијено занатство са 12.093 радњи. Правна лица регистрована у привреди су у знатној мери приватна предузећа – 88,13%.

Према подацима из регистра предузећа Јединственог информационог коморског система, у структури активних предузећа најбројнија су мала предузећа 93,95%, следе средња предузећа са 4,98% и велика предузећа са 1.07%.

Највећи број предузећа концентрисан је у делатности трговине 56,03%, индустрије 14,52%, финансијских и других услуга 10,21%, пољопривреде 7,23%, грађевинарства 3,56%, саобраћаја и веза 3,22%, занатства и личних услуга 2,51% и у осталим областима 2,72%. (Број предузећа: трговина 3412, индустрија 884, финансијске и друге услуге 622, пољопривреда 441, грађевинарство 214, саобраћај и везе 197, занатство и личне услуге 153, остале делатности 166 ).

Структуру укупних прихода Региона опредељује област индустрије са 56,17% учешћа, затим област пољопривреде са 16,40% и трговина са 15,40% учешћа. 

Од укупно запослених 74.492, у привреди и ванпривреди је 78,40% радника и у самосталним радњама 21,60%. Највећи број запослених је у прерађивачкој индустрији 22.068, пољопривреди 7.192 и трговини 4.875. Општина Панчево запошљава највећи број радника у привреди 22.685, затим општина Вршац 9.311, следе општине Ковин 3.471, Алибунар 2.701, Ковачица 2.369, Бела Црква 1.883, Пландиште 1.743 и Опово 571.

На евиденцији Националне службе за запошљавање, филијала Панчево, је 41.938 незапослених лица односно 47.102 лица која траже посао.

Друштвени производ јужнобанатског округа учествује у друштвеном производу Р Србије са 6,95 % односно АП Војводине са 22,75%. Највеће учешће у друштвеном производу Региона има општина Панчево 74,60%, затим општина Вршац 14,93%, следе општине Ковин 3,80%, Ковачица 2,15%, Алибунар 1,63%, Бела Црква 1,53%, Пландиште 0,83% и Опово 0,53%. Посматран са друштвено-економског становишта, период од 1990 до 2007 карактерише опадање бруто националног дохотка, изражен процес дезинвестирања у привреду, опадање запослености и раст броја незапослених лица. 

Бруто национални доходак у Јужном Банату је 1990. године по глави становника износио 3.136ЕУР (динарска противвредност), док је 2002. године износио 1.628ЕУР (динарска противвредност ). 

Када је реч о распоређености националног дохотка по секторима доминантан је сектор индустрије, други по снази је сектор пољопривреде, а тек на трећем месту је сектор услуга.